Списак земаља у Европској унији

Као економска и политичка унија, Европска унија се састоји од 28 земаља чланица. Осим Кипра који се налази у западној Азији, сви чланови су из Европе. Скраћено за ЕУ, Европска унија има 512.497.877 становника и површину од 4.475.757 км². Још увек није федерација, Унија је прерасла у јединствено тржиште где 19 чланица користи исту валуту – ЕВРО. Следећа табела представља потпуну листу земаља ЕУ рангираних према последњем броју становника. Можете пронаћи конкретан датум приступања за сваку чланицу и валуте које нису ЕУРО које се и даље користе у осталих 9 држава чланица. Такође, обухвата 23 службена језика и око 150 регионалних језика. Имајте на уму да би се број земаља чланица могао повећати у блиској будућности.

Колико земаља у Европској унији

У следећој табели је наведено свих 28 земаља чланица Европске уније. Земље кандидати за чланство у ЕУ су: Бивша Југословенска Република Македонија, Исланд, Црна Гора, Србија и Турска. Земље потенцијални кандидати су Албанија, Босна и Херцеговина и Косово. Норвешка, Исланд, Швајцарска и Лихтенштајн нису чланице Европске уније, али учествују на јединственом тржишту осим царинске уније.

Списак свих земаља ЕУ

Погледајте следећу табелу да видите листу свих земаља у Европској унији према броју становника.

Ранг	Застава	Држава	Популација	Датум приступања	Валута	Регион
1		Немачка	83,783,953	1957/3/25	ЕУРО	западна Европа
2		Велика Британија	67,886,022	1973/1/1	Британска фунта	Северна Европа
3		Француска	65,273,522	1957/3/25	ЕУРО	западна Европа
4		Италија	60,461,837	1957/3/25	ЕУРО	Јужна Европа
5		Спаин	46,754,789	1986/1/1	ЕУРО	Јужна Европа
6		Пољска	37,846,622	2004/5/1	Полисх зłоти	Источна Европа
7		Румунија	19,237,702	2007/1/1	румунски леу	Источна Европа
8		Низоземска	17,134,883	1957/3/25	ЕУРО	западна Европа
9		Белгија	11,589,634	1957/3/25	ЕУРО	западна Европа
10		Чешка	10,708,992	2004/5/1	чешка круна	Источна Европа
11		Грчка	10,423,065	1981/1/1	ЕУРО	Јужна Европа
12		Португал	10,196,720	1986/1/1	ЕУРО	Јужна Европа
13		Сведен	10,099,276	1995/1/1	шведска круна	Северна Европа
14		Мађарска	9,660,362	2004/5/1	мађарска форинта	Источна Европа
15		Аустрија	9,006,409	1995/1/1	ЕУРО	западна Европа
16		Бугарска	6,948,456	2007/1/1	бугарски лев	Источна Европа
17		Данска	5,792,213	1973/1/1	данска круна	Северна Европа
18		Финланд	5,540,731	1995/1/1	ЕУРО	Северна Европа
19		Словакиа	5,459,653	2004/5/1	ЕУРО	Источна Европа
20		Ирска	4,937,797	1973/1/1	ЕУРО	Северна Европа
21		Хрватска	4,105,278	2013/7/1	хрватска куна	Јужна Европа
22		Литванија	2,722,300	2004/5/1	ЕУРО	Северна Европа
23		Словенија	2,078,949	2004/5/1	ЕУРО	Јужна Европа
24		Летонија	1,886,209	2004/5/1	ЕУРО	Северна Европа
25		Естонија	1,326,546	2004/5/1	ЕУРО	Северна Европа
26		Кипар	1,207,370	2004/5/1	ЕУРО	Западна Азија
27		Луксембург	625,989	1957/3/25	ЕУРО	западна Европа
28		Малта	441,554	2004/5/1	ЕУРО	Јужна Европа

Мапа земаља ЕУ

Чињенице о Европској унији

• Дан Европске уније обележава се 9. маја.
• Такозвана „еврозона“ одговара 17 држава чланица ЕУ које су усвојиле евро, а Естонија је последња земља која је усвојила валуту 2011.
• Процењује се да европска популација има 500 милиона људи, што одговара 7% светске популације.
• Неки истраживачи сматрају да формирање Европске уније почиње стварањем блока Бенелукса (Белгија, Холандија, Луксембург) током Другог светског рата, чији је главни циљ био формирање заједничког тржишта смањењем царинских тарифа међу земљама чланицама.
• Европска унија учествује на важним форумима као што су Г7 – Група седам, Г8 (Г7 + Русија) и Г20.

Почеци европских интеграција

Послератна Европа и потреба за јединством

После разарања у Другом светском рату, Европа се суочила са хитном потребом за реконструкцијом и миром. Идеја европских интеграција виђена је као начин да се спрече будући сукоби и подстакне економска сарадња. Лидери попут Роберта Шумана, Жана Монеа и Конрада Аденауера замишљали су уједињену Европу у којој ће земље радити заједно на обезбеђивању стабилности и просперитета.

Европска заједница за угаљ и челик (ЕЦСЦ)

Године 1951. Париским уговором установљена је Европска заједница за угаљ и челик (ЕЦСЦ), први корак ка економској интеграцији. Овај споразум је имао за циљ да регулише индустрију угља и челика земаља чланица (Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка) и стави их под заједничку власт. ЕЦСЦ је била револуционарна иницијатива, која је поставила темеље за дубљу сарадњу и поставила преседан за будућу интеграцију.

Формирање Европске економске заједнице

Римски уговор

Успех ЕЦСЦ-а подстакао је даљу интеграцију, што је довело до потписивања Римског уговора 1957. Овим уговором су успостављена Европска економска заједница (ЕЕЗ) и Европска заједница за атомску енергију (Еуратом). ЕЕЗ је имала за циљ да створи заједничко тржиште и царинску унију између шест оснивача, промовишући слободно кретање роба, услуга, капитала и људи. Еуратом се фокусирао на мирољубиво коришћење нуклеарне енергије.

Проширење и продубљивање ЕЕЗ

Током 1960-их и 1970-их, ЕЕЗ је проширила своје чланство и продубила своју интеграцију. Данска, Ирска и Уједињено Краљевство придружиле су се 1973. године, што је означило прво проширење. У овом периоду је такође дошло до развоја заједничких политика, као што су Заједничка пољопривредна политика (ЦАП) и увођење Европског фонда за регионални развој (ЕРДФ).

Од ЕЕЗ до Европске уније

Јединствени европски акт

Осамдесете су донеле значајне промене потписивањем Јединственог европског акта (СЕА) 1986. СЕА је имала за циљ да створи јединствено тржиште до 1992. године, уклањајући преостале баријере слободној трговини и усклађујући прописе у земљама чланицама. Такође је проширила овлашћења Европског парламента и побољшала сарадњу у областима попут политике животне средине и истраживања.

Уговор из Мастрихта

Уговор о Европској унији, познатији као Уговор из Мастрихта, потписан је 1992. године и ступио је на снагу 1993. године. Овај уговор је означио формално успостављање Европске уније (ЕУ) и увео структуру од три стуба: Европске заједнице, заједничке Спољна и безбедносна политика (ЦФСП) и правосуђе и унутрашњи послови (ЈХА). Такође је постављен темељ за Економску и монетарну унију (ЕМУ) и увођење јединствене валуте, евра.

Евро и даље проширење

Увођење евра

Евро је уведен као рачуноводствена валута 1999. године и ушао је у оптицај 2002. године, поставши званична валута за 12 земаља ЕУ. Оснивање Европске централне банке (ЕЦБ) и имплементација Пакта за стабилност и раст (СГП) имали су за циљ да осигурају фискалну дисциплину и економску стабилност у еврозони.

Источно проширење

ЕУ је доживела највеће проширење 2004. године, поздрављајући десет нових држава чланица из централне и источне Европе, заједно са Кипром и Малтом. Ова експанзија је имала за циљ промовисање стабилности, демократије и економског раста у посткомунистичкој Европи. Бугарска и Румунија придружиле су се 2007. године, а затим Хрватска 2013. године.

Изазови и реформе

Лисабонски уговор

Уговор из Лисабона, који је ступио на снагу 2009. године, осмишљен је да поједностави операције ЕУ и побољша њен демократски легитимитет. Реформисала је институционалне структуре, увела позицију председника Европског савета и проширила улогу Европског парламента. Уговор је такође обезбедио већу кохерентност у спољним односима и процесима доношења одлука.

Финансијске кризе и одговори

Глобална финансијска криза из 2008. и дужничка криза еврозоне која је уследила представљале су значајне изазове за ЕУ. Државе чланице су спровеле мере штедње и финансијске реформе како би стабилизовале своје економије. ЕУ је успоставила механизме попут Европског механизма за стабилност (ЕСМ) и предузела иницијативе банкарске уније за јачање финансијског управљања и спречавање будућих криза.

Тренутни развој и будућност ЕУ

Брегзит

Уједињено Краљевство је 2016. гласало за излазак из ЕУ, што је довело до Брегзита. Велика Британија је формално изашла из ЕУ 31. јануара 2020. Брегзит је имао дубоке политичке, економске и друштвене импликације, што је подстакло расправе о будућем правцу и кохезији ЕУ.

Текућа интеграција и проширење

Упркос изазовима, ЕУ наставља да тежи дубљој интеграцији и проширењу. Земље западног Балкана и источне Европе теже да се придруже унији, а ЕУ остаје посвећена подршци њиховим реформама и развоју. Питања као што су климатске промене, дигитална трансформација и геополитичке тензије обликују политички програм ЕУ и њену улогу на глобалној сцени.