Земље Централне Америке

Централна Америка је уски и издужени део Америке који чини копнену везу између Јужне и Северне Америке. У географском смислу, Централна Америка обухвата копнено подручје између понора Атрато у северозападној Колумбији и Техуантепецнасета у Мексику. Према овом разграничењу, југоисточни Мексико (отприлике државе Чијапас и Табаско заједно са целим полуострвом Јукатан) и мањи део Колумбије налазе се у Централној Америци.

Колико земаља у Централној Америци?

Међутим, према политичком разграничењу, Централна Америка укључује седам независних земаља. То су: Гватемала, Белизе, Салвадор, Хондурас, Никарагва, Костарика и Панама. У економском смислу, термин Централна Америка се често користи у пет држава Гватемала, Ел Салвадор, Хондурас, Никарагва и Костарика. Ове земље се са извесним оправдањем могу сматрати економско-политичким ентитетом, али разграничење има и историјску позадину: Белизе, некадашњи Британски Хондурас, постао је независан 1981. године, а Панама је била део Колумбије до 1903. године.

Земље Централне Америке имају тропску климу и људе, углавном местизе. Становништво је претежно католичко и његова економија се заснива на пољопривреди. Шпански и енглески су доминантни језици, али домородачки језици су познати многим људима због свог порекла.

Мапа земаља Централне Америке

Списак земаља Централне Америке

Од 2020. године у Централној Америци постоји укупно 7 земаља. Погледајте следеће за комплетну листу земаља Централне Америке по абецедном реду:

#	Застава	Назив земља	Службени назив	Датум независности	Популација
1		Белизе	Белизе	21. септембра 1981. године	397,639
2		Костарика	Република Костарика	15. септембра 1821. године	5,094,129
3		Ел Салвадор	Република Ел Салвадор	15. септембра 1821. године	6,486,216
4		Гватемала	Република Гватемала	15. септембра 1821. године	17,915,579
5		Хондурас	Република Хондурас	15. септембра 1821. године	9,904,618
6		Никарагва	Република Никарагва	15. септембра 1821. године	6,624,565
7		Панама	Република Панама	28. новембра 1821	4,314,778

Све земље Средње Америке и њихови главни градови

У поређењу са Централном Америком, Средња Америка је општији појам. Поред земаља Централне Америке, Средња Америка такође укључује Карибе, Мексико (који се налази у јужној Северној Америци), као и Колумбију и Венецуелу (налазе се у северној Јужној Америци). Погледајте сада листу свих земаља Средње Америке:

Антигва и Барбуда

• Главни град: Саинт Јохн’с
• Површина: 440 км²
• Енглески језик
• Валута: источнокарипски долар

Бахами

• Главни град: Насау
• Површина: 13.880 км²
• Енглески језик
• Валута: Бахамски долар

Барбадос

• Главни град: Бриџтаун
• Површина: 430 км²
• Енглески језик
• Валута: Барбадоски долар

Белизе

• Главни град: Белмопан
• Површина: 22.970 км²
• Енглески језик
• Валута: Белизески долар

Костарика

• Главни град: Сан Хозе
• Површина: 51.100 км²
• Језик: шпански
• Валута: костарикански колон

Куба

• Главни град: Хавана
• Површина: 109.890 км²
• Језик: шпански
• Валута: кубански пезос

Доминика

• Главни град: Росеау
• Површина: 750 км²
• Енглески језик
• Валута: источнокарипски долар

Ел Салвадор

• Главни град: Сан Салвадор
• Површина: 21.040 км²
• Језик: шпански
• Валута: амерички долар и дебело црево

Граната

• Главни град: Свети Ђорђе
• Површина: 340 км²
• Енглески језик
• Валута: источнокарипски долар

Гватемала

• Главни град: Гватемала Сити
• Површина: 108.890 км²
• Језик: шпански
• Валута: Кецал

Хаити

• Главни град: Порт-о-Пренс
• Површина: 27.750 км²
• Језик: француски и креолски
• Валута: тиква

Хондурас

• Главни град: Тегусигалпа
• Површина: 112.490 км²
• Језик: шпански
• Валута: Лемпира

Јамајка

• Главни град: Кингстон
• Површина: 10.990 км²
• Енглески језик
• Валута: Јамајчански долар

Никарагва

• Главни град: Манагва
• Површина: 130.370 км²
• Језик: шпански
• Валута: Кордоба

Панама

• Главни град: Панама Цити
• Површина: 75.420 км²
• Језик: шпански
• Валута: Балбоа

Доминиканска република

• Главни град: Санто Доминго
• Површина: 48.670 км²
• Језик: шпански
• Валута: Тежина

Света Луција

• Главни град: Кастри
• Површина: 620 км²
• Енглески језик
• Валута: источнокарипски долар

Сент Китс и Невис

• Главни град: Басетерре
• Површина: 260 км²
• Енглески језик
• Валута: источнокарипски долар

Свети Винцент и Гренадини

• Главни град: Кингстаун
• Површина: 390 км²
• Енглески језик
• Валута: Јамајчански долар

Тринидад и Тобаго

• Главни град: Лука Спајн
• Површина: 5.130 км²
• Енглески језик
• Валута: Тринидад и Тобаго долар

МЦЦА Цоунтриес

Централноамеричко заједничко тржиште (МЦЦА) се појавило 1960. године са циљем стварања заједничког тржишта за регион. Из овог блока намерава се конституисати Централноамеричка унија, на исти начин као и Европска унија. Следеће нације су оснивачи и садашњи чланови МЦЦА:

Никарагва

• Влада: Председничка Република
• Становништво: 6.080.000
• БДП: 11,26 милијарди долара

Гватемала

• Влада: Председничка Република
• Становништво: 15.470.000
• БДП: 53,8 милијарди долара

Ел Салвадор

• Влада: Председничка Република
• Становништво: 6.340.000
• БДП: 24,26 милијарди долара

Хондурас

• Влада: Председничка Република
• Становништво: 8.098.000
• БДП: 18,55 милијарди долара

Костарика

• Влада: Председничка Република
• Становништво: 4.872.000
• БДП: 49,62 милијарде долара

Кратка историја Централне Америке

Предколумбовско доба

Древне цивилизације

Централна Америка, регион богате историје и културе, био је дом разних аутохтоних цивилизација много пре доласка Европљана. Најзначајније међу њима су Маје, које су цветале између 2000. пре нове ере и 16. века нове ере. Цивилизација Маја, позната по свом напредном знању математике, астрономије и архитектуре, оставила је за собом величанствене градове као што су Тикал, Копан и Паленке. Друге значајне претколумбијске културе укључују Олмеке, који се често сматрају матичном културом Месоамерике, и Астеке, који су вршили утицај на делове Централне Америке.

Трговина и културна размена

Регион је био центар трговине и културне размене, са широким мрежама које су повезивале различите мезоамеричке културе. Ова интеракција је олакшала ширење пољопривредних пракси, верских веровања и технолошких иновација, доприносећи богатом и разноликом културном пејзажу претколумбијске Централне Америке.

европска колонизација

Долазак Шпанаца

Долазак Кристофора Колумба 1492. означио је почетак европског интересовања за Централну Америку. Шпански истраживачи, мотивисани потрагом за златом, Богом и славом, убрзо су уследили. Ернан Кортесово освајање Астечког царства почетком 16. века отворило је врата за даље шпанске упаде у Централну Америку. До средине 16. века, Шпанци су успоставили контролу над већим делом региона, укључивши га у Вицекраљевство Нове Шпаније.

Цолониал Администратион

Шпанска колонизација донела је значајне промене у Средњој Америци. Шпанци су увели свој језик, религију и структуре управљања, често насилним средствима. Аутохтоно становништво је било подвргнуто енцомиенда и репартимиенто системима, који су експлоатисали њихов рад у пољопривредне и рударске сврхе. Колонијални период је такође доживео увођење афричких робова, што је додатно променило демографско и културно ткиво региона.

Покрети за независност

Пад шпанске моћи

Почетком 19. века обележило је широко распрострањено незадовољство шпанском влашћу, подстакнуто економском експлоатацијом и друштвеним неједнакостима. Наполеонови ратови у Европи ослабили су шпанску контролу, стварајући прилику да покрети за независност добију замах.

Пут ка независности

1821. године, Централна Америка је прогласила независност од Шпаније, у почетку као део краткотрајног Мексичког царства. До 1823. регион је формирао Уједињене провинције Централне Америке, федерацију која се састоји од данашње Гватемале, Ел Салвадора, Хондураса, Никарагве и Костарике. Међутим, унутрашњи сукоби и регионална ривалства довели су до распада федерације до 1838. године, што је резултирало појавом независних националних држава.

Ера након независности

Политичка нестабилност и страна интервенција

Период након стицања независности у Централној Америци карактерише политичка нестабилност и чести сукоби. Либералне и конзервативне фракције бориле су се за контролу, што је често довело до грађанских ратова и борби за власт. Поред тога, стране силе, посебно Сједињене Државе и Британија, интервенисале су у региону, желећи да заштите своје економске и стратешке интересе. Умешаност САД у изградњу и контролу Панамског канала и честе војне интервенције представљају пример ове ере страног утицаја.

Економски развој и изазови

Крајем 19. и почетком 20. века дошло је до значајних економских промена у Централној Америци, подстакнуте извозом кафе, банана и других пољопривредних производа. Компаније са седиштем у САД, као што је Унитед Фруит Цомпани, играле су доминантну улогу у економији региона, што је довело до израза „банана републике“ за опис утицаја ових корпорација. Иако су ова дешавања донела економски раст, она су такође појачала друштвене неједнакости и зависност од страних тржишта.

Савремено доба

Револуционарни покрети и грађански ратови

Друга половина 20. века обележена је револуционарним покретима и грађанским ратовима, посебно у Гватемали, Ел Салвадору и Никарагви. Грађански рат у Гватемали (1960-1996) био је дуготрајан сукоб између владиних снага и левичарских герилаца, који је резултирао значајним кршењем људских права и губитком живота. У Ел Салвадору, грађански рат (1979-1992) довео је до интензивне борбе између владе и Националног ослободилачког фронта Фарабундо Марти (ФМЛН), окончане мировним споразумом уз посредовање Уједињених нација.

Никарагва је доживела Сандинистичку револуцију, која је збацила диктатуру Сомозе 1979. Међутим, Контра рат који је уследио, подстакнут америчком подршком анти-сандинистичким побуњеницима, гурнуо је земљу у даљи сукоб до касних 1980-их.

Демократске транзиције и економске реформе

Деведесете и почетак 21. века доживели су талас демократских транзиција и економских реформи у Централној Америци. Мировни споразуми окончали су многе грађанске сукобе у региону, а земље су почеле да примењују тржишно оријентисану економску политику. Регионална сарадња се такође повећала, са иницијативама као што је Централноамерички систем интеграције (СИЦА) чији је циљ промовисање економске и политичке интеграције.

Савремени изазови

Упркос овом напретку, Централна Америка се и даље суочава са значајним изазовима. Висок ниво сиромаштва, насиља и корупције и даље су свеприсутна питања. Регион је такође подложан природним катастрофама, као што су урагани и земљотреси, који погоршавају друштвене и економске проблеме. Миграције, посебно у Сједињене Државе, постале су главна брига, вођене потрагом за бољим економским приликама и бекством од насиља.