Списак земаља у Азији (абецедним редом)
Као највећи и најнасељенији континент на свету, Азија има површину од 44.579.000 квадратних километара што представља 29,4 одсто Земљине површине. Са популацијом од око 4,46 милијарди (2020.), Азија чини око 60 одсто светске популације. Политички, Азија се често дели на 6 региона:
- Северна Азија
- Централна Азија
- источна Азија
- Југоисточна Азија
- Јужна Азија
- Западна Азија
Колико земаља у Азији
Од 2020. године Азију чини 48 земаља, од којих се две (Турска и Русија) такође налазе у Европи. Казахстан, Азербејџан, Јерменија и Грузија такође се могу сматрати да се налазе на оба континента.
Највећа држава у Азији је Кина, а затим следи Индија. А најмањи су Малдиви.
Мапа локације Азије
Абецедни списак свих земаља у Азији
Следећа табела наводи 48 независних нација у Азији по абецедном реду. Хонг Конг и Макао су два посебна града Кине. Тајван, раније познат као Република Кина, сада је широко признат као провинција Кине.
| # | Застава | Назив земља | Службени назив | Датум независности | Популација |
| 1 |  |
Авганистан | Исламска Република Авганистан | 1919/8/19 | 38,928,357 |
| 2 |  |
Јерменија | Република Јерменија | 1991/9/21 | 2,963,254 |
| 3 |  |
Азербејџан | Република Азербејџан | 1991/10/18 | 10,139,188 |
| 4 |  |
Бахреин | Краљевина Бахреин | 1971/12/16 | 1,701,586 |
| 5 |  |
Бангладеш | Народна Република Бангладеш | 1971/3/26 | 164,689,394 |
| 6 |  |
Бутан | Краљевина Бутан | – | 771,619 |
| 7 |  |
Брунеј | Брунеј | 1984/1/1 | 437,490 |
| 8 |  |
Бурма | Република Унија Мјанмар | 1948/1/4 | 54,409,811 |
| 9 |  |
Камбоџа | Краљевина Камбоџа | 1953/11/9 | 16,718,976 |
| 10 |  |
Кина | Народна Република Кина | 1949/10/1 | 1,439,323,787 |
| 11 |  |
Кипар | Република Кипар | 1960/10/1 | 1,207,370 |
| 12 |  |
Георгиа | Георгиа | 1991/4/9 | 3,989,178 |
| 13 |  |
Индија | Република Индија | 1947/8/15 | 1,380,004,396 |
| 14 |  |
Индонесиа | Република Индонезија | 1945/8/17 | 273,523,626 |
| 15 |  |
Иран | Исламска Република Иран | 1979/4/1 | 83,992,960 |
| 16 |  |
Ирак | Република Ирак | 1932/10/3 | 40,222,504 |
| 17 | |
Израел | држава Израел | 1905/5/1 | 40,222,504 |
| 18 |  |
Јапан | Јапан | – | 126,476,472 |
| 19 |  |
Јордан | Хашемитска краљевина Јордан | 1946/5/25 | 10,203,145 |
| 20 |  |
Казахстан | Република Казахстан | 1991/12/16 | 18,776,718 |
| 21 |  |
Куваит | Држава Кувајт | 1961/2/25 | 4,270,582 |
| 22 |  |
Киргистан | Киргиз Републиц | 1991/8/31 | 6,524,206 |
| 23 |  |
Лаос | Лао Народна Демократска Република | 1953/10/22 | 7,275,571 |
| 24 |  |
Либан | Либанска Република | 1943/11/22 | 6,825,456 |
| 25 |  |
Малезија | Малезија | 1957/8/31 | 32,366,010 |
| 26 |  |
Малдиви | Република Малдиви | 1965/7/26 | 540,555 |
| 27 |  |
Монголија | Монголија | 1911/12/29 | 3,278,301 |
| 28 |  |
Непал | Савезна Демократска Република Непал | – | 29,136,819 |
| 29 |  |
Северна Кореја | Демократска Народна Република Кореја | 1945/8/15 | 25,778,827 |
| 30 |  |
Оман | Султанат Оман | 1650/11/18 | 5,106,637 |
| 31 |  |
Пакистан | Исламска Република Пакистан | 1947/8/14 | 220,892,351 |
| 32 |  |
Палестине | – | – | 5,101,425 |
| 33 |  |
Филипини | Република Филипини | 1898/6/12 | 109,581,089 |
| 34 |  |
Катар | Држава Катар | 1971/12/18 | 2,881,064 |
| 35 |  |
Саудијска Арабија | Краљевство Саудијске Арабије | – | 34,813,882 |
| 36 |  |
Сингапур | Република Сингапур | 1965/8/9 | 5,850,353 |
| 37 |  |
Јужна Кореја | Република Кореја | 1945/8/15 | 51,269,196 |
| 38 |  |
Шри Ланка | Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка | 1948/2/4 | 21,413,260 |
| 39 |  |
Сирија | Сиријска Арапска Република | 1946/4/17 | 17,500,669 |
| 40 |  |
Таџикистан | Република Таџикистан | 1991/9/9 | 9,537,656 |
| 41 |  |
Тајланд | Краљевина Тајланд | – | 69,799,989 |
| 42 |  |
Источни Тимор | Демократска Република Источни Тимор | 2002/5/20 | 1,318,456 |
| 43 |  |
Турска | Република Турска | – | 84,339,078 |
| 44 |  |
Туркменистан | Туркменистан | 1991/10/27 | 6,031,211 |
| 45 |  |
Уједињени арапски Емирати | Уједињени арапски Емирати | 1971/12/2 | 9,890,413 |
| 46 |  |
Узбекистан | Република Узбекистан | 1991/9/1 | 33,469,214 |
| 47 |  |
Вијетнам | Социјалистичке Републике Вијетнам | 1945/9/2 | 97,338,590 |
| 48 |  |
Јемен | Република Јемен | 1967/11/30 | 29,825,975 |
Чињенице о азијском континенту
- Азија садржи већину Земљиних пустиња: од Арабије (Саудијска Арабија), Сирије, Тала (Пакистан), Тар (или Велика индијска пустиња), Лут (или пустиња Ирана), Гоби (Монголија), Такламакан (Кина), Каракум ( Туркменистан), Керман (Иран), Јудеја (Израел), Негев.
- Азија садржи 11 временских зона.
- Азијати су такође били проналазачи папира, барута, компаса и штампарске машине.
- Главни трговински блокови Азије су: Азијско-пацифичка економска сарадња (АПЕЦ), Азијско-европски економски састанак, Асоцијација земаља југоисточне Азије (АСЕАН), ближи споразуми о економским и трговинским односима (Кина са Хонг Конгом и са Макаом), Заједница независних држава ( ЦИС) и Јужноазијско удружење за регионалну сарадњу (СААРЦ).
- Такозвани „азијски тигрови“ (Јужна Кореја, Тајван, Сингапур и Хонг Конг) су највеће економске и финансијске силе на континенту.
- На азијском континенту градско становништво је 40%, а рурално 60%.
- Азија има 48 независних држава.
- Главне религије азијског континента су: муслимани (21,9%) и хиндуисти (21,5%).
Кратка историја Азије
Древне цивилизације
Месопотамија и долина Инда
Азија је дом неких од најстаријих цивилизација на свету. У региону познатом као Месопотамија (данашњи Ирак), Сумерани су успоставили једно од првих сложених друштава око 3500. године пре нове ере. Развили су писмо (клинасто писмо), изградили монументалну архитектуру попут зигурата и направили значајан напредак у праву и администрацији.
Истовремено, цивилизација долине Инда (око 2500-1900 п.н.е.) је цветала у данашњем Пакистану и северозападној Индији. Ова цивилизација је позната по свом урбанистичком планирању, са добро распоређеним градовима као што су Хараппа и Мохењо-Даро, софистицираним системима за одводњавање и широким трговачким мрежама.
Древна Кина и династија Шанг
Древна Кина је доживела успон династије Шанг око 1600. године пре нове ере. Шангови су заслужни за најраније познато кинеско писмо, пронађено на костима пророчишта који се користе за прорицање. Они су успоставили феудално друштво и направили значајан напредак у ливењу бронзе, које је играло кључну улогу у њиховим војним и ритуалним праксама.
Успон империја у Персији и Индији
Персијско царство, које је основао Кир Велики у 6. веку пре нове ере, постало је једно од највећих царстава античког света. Протезао се од долине Инда на истоку до граница Грчке на западу. Персијанци су познати по својој административној генијалности, развијајући ефикасну бирократију и инфраструктуру као што је Краљевски пут.
У Индији се Царство Маурије појавило у 4. веку пре нове ере под вођством Чандрагупте Маурије. Његов унук, Ашока, посебно је познат по свом преласку у будизам и напорима да шири будистичке принципе широм Азије.
Класични и средњовековни период
Династија Хан и пут свиле
Династија Хан (206. п. н. е. – 220. н. е.) означила је златно доба у кинеској историји, коју карактерише територијална експанзија, економски просперитет и културни процват. Током овог периода успостављен је Пут свиле који повезује Кину са Централном Азијом, Блиским истоком и Европом. Ова мрежа је омогућила размену добара, идеја и технологија.
Царство Гупта и златно доба Индије
Царство Гупта (око 320-550. не) у Индији се често назива Златним добом Индије. Било је то време значајних достигнућа у уметности, књижевности, науци и математици. Концепт нуле, напредак у астрономији и класична санскритска литература као што су Калидаса дела су развијени током овог периода.
Успон ислама и калифати
У 7. веку нове ере, ислам се појавио на Арапском полуострву. Накнадна експанзија исламских калифата, посебно Омајадског и Абасидског калифата, довела је огромне регионе Азије под муслиманску власт. Абасидски калифат (750-1258 н.е.) је доживео процват науке, медицине, математике и филозофије, а Багдад је постао центар учења и културе.
Монголско царство и даље
Монголска освајања
У 13. веку, Монголско царство под Џингис-каном постало је највеће суседно царство у историји. Монголи су ујединили већи део Азије, од Кине до Европе, и омогућили културну и економску размену без преседана. Пак Монголица је обезбедио сигуран пролаз за трговце, путнике и мисионаре дуж Пута свиле.
Династија Минг и истраживање мора
Након пада династије Јуан (коју су основали Монголи), на власт у Кини долази династија Минг (1368-1644). Минг ера је била обележена снажном централизованом контролом, економским просперитетом и поморским истраживањем. Адмирал Џенг Хе је предводио седам великих експедиција између 1405. и 1433. године, стигавши чак до источне обале Африке.
Могулско царство у Индији
Почетком 16. века, Бабур, потомак Тимура и Џингис-кана, основао је могулско царство у Индији. Могулски период (1526-1857) је познат по својим културним и архитектонским достигнућима, укључујући изградњу Таџ Махала. Могули су увели административне реформе и централизовану владу која је вековима утицала на регион.
Колонијализам и модерна ера
Европски колонијализам
Од 16. века па надаље, европске силе су почеле да оснивају колоније у Азији. Португалци, Холанђани, Британци, Французи и Шпанци су се такмичили за контролу трговачких путева и територија. Британска источноиндијска компанија играла је значајну улогу у колонизацији Индије, што је довело до успостављања Британског Рај-а 1858. Југоисточна Азија је доживела холандску, француску и британску колонизацију, што је значајно утицало на политички и економски пејзаж региона.
Јапанска Меији рестаурација
У касном 19. веку, Јапан је прошао кроз Меиђи рестаурацију (1868-1912), период брзе модернизације и индустријализације. Јапан се из феудалног друштва трансформисао у велику светску силу, усвајајући западне технологије и административне праксе, задржавајући свој културни идентитет. Ова трансформација је омогућила Јапану да се појави као значајна империјална сила у Азији.
Покрети за независност
20. век је доживео талас покрета за независност широм Азије. Индија је стекла независност од британске владавине 1947. године, предвођена личностима као што су Махатма Ганди и Џавахарлал Нехру. Процес деколонизације се наставио широм Азије, са земљама попут Индонезије, Вијетнама, Малезије и Филипина које су постигле независност од европских колонијалних сила.
Савремена Азија
Економски раст и изазови
У другој половини 20. века иу 21. веку, многе азијске земље доживеле су значајан економски раст и развој. Јапан, Јужна Кореја, Тајван, Хонг Конг и Сингапур постали су познати као „азијски тигрови“ због своје брзе индустријализације и економског успеха. Кинеске економске реформе од касних 1970-их претвориле су је у глобалну економску моћ.
Међутим, Азија се такође суочава са значајним изазовима, укључујући политичке сукобе, друштвене неједнакости и еколошка питања. Регион је дом неких од највећих и најгушће насељених градова на свету, што представља јединствене изазове у погледу инфраструктуре, управљања и одрживости.
Регионална сарадња
Напори ка регионалној сарадњи уложени су кроз организације као што су Удружење нација југоисточне Азије (АСЕАН), Јужноазијско удружење за регионалну сарадњу (СААРЦ) и Азијско-пацифичка економска сарадња (АПЕЦ). Ове организације имају за циљ да промовишу економску интеграцију, политичку стабилност и културну размену међу земљама чланицама.
