Земље западне Европе

Колико земаља у западној Европи

Као регион Европе, Западна Европа се састоји од 9  независних држава (Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Лихтенштајн, Луксембург, Монако, Холандија, Швајцарска) и 2 територије (Гернзи, Џерси). У наставку погледајте списак западноевропских земаља и зависности по броју становника. Такође, све их можете пронаћи по абецедном реду на овом крају ове странице.

1. Аустрија

Аустрија, званично Република Аустрија, је држава у централној Европи без излаза на море. Аустрија се граничи са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу и Швајцарском и Лихтенштајном на западу.

Главни град: Беч Површина: 83,879 км² Језик: немачки Валута: евро

2. Белгија

Белгија је уставна монархија у западној Европи и граничи се са Француском, Немачком, Луксембургом и Холандијом. Белгија је седиште седишта ЕУ и неколико великих међународних организација. У Белгији живи око 11 милиона људи, а два највећа региона се зову Фландрија која се налази на северу и франкофоном јужном региону Валоније.

Главни град: Брисел Површина: 30.530 км² Језици: француски, немачки и холандски Валута: евро

3. Француска

Француска, формално Република Француска, или алтернативно Француска Република, је република у западној Европи. Француска има обале Атлантика, Ламанша и Средоземног мора.

Главни град: Париз Површина: 549.190 км² Језик: француски Валута: евро

4. Немачка

Немачка, формално Савезна Република Немачка, је савезна држава која се налази у централној Европи и састоји се од 16 држава. Немачка је једна од водећих светских индустријских земаља.

Главни град: Берлин Површина: 357.120 км² Језик: немачки Валута: евро

5. Лихтенштајн

Лихтенштајн, формално Кнежевина Лихтенштајн, је независна уставна монархија у Алпима средње Европе, која се налази између Швајцарске и Аустрије. Лихтенштајн је једна од европских микродржава.

Главни град: Вадуц Површина: 160 км² Језик: немачки Валута: швајцарски франак

6. Луксембург

Луксембург, званично Велико Војводство Луксембург, је држава која се налази у западној Европи. Земља се граничи са Белгијом на западу и северу, Немачком на истоку и Француском на југу.

Главни град: Луксембург Површина: 2.590 км² Језик: луксембуршки Валута: евро

7. Монако

Монако, формално Кнежевина Монако, је микростат са уставном монархијом која се налази у јужној Француској у западној Европи.

Главни град: Монако Површина: 2,1 км² Језици: француски Валута: евро

8. Холандија

Холандија, формално Краљевина Холандија, је држава у западној Европи. Земља се граничи са Северним морем на северу и западу, Белгијом на југу и Немачком на истоку. Холандија такође укључује општине Бонаире, Саба и Синт Еустатијус на Карибима.

Главни град: Амстердам Површина: 41.540 км² Језик: холандски Валута: евро

9. Швајцарска

Швајцарска или званично Швајцарска Конфедерација је федерација у централној Европи која се граничи са Француском, Немачком, Италијом, Аустријом и Лихтенштајном.

Главни град: Берн Површина: 41.280 км² Језици: немачки, француски и италијански Валута: швајцарски франак

Списак земаља Западне Европе и њихових престоница

Као што је горе наведено, у западној Европи постоје 3 независне земље. Међу њима је највећа држава Немачка, а најмања Монако. Потпуна листа западноевропских земаља са главним градовима  приказана је у табели испод, рангираних према последњем броју становника.

Територије у западној Европи

Мапа земаља западне Европе

Кратка историја Западне Европе

Древне цивилизације и рана историја

Праисторијско доба и рани становници

Западна Европа, са регионима укључујући данашњу Француску, Немачку, Холандију, Белгију и Швајцарску, има богато праисторијско наслеђе. У доба палеолита дошло је до раних људских насеља, са чувеним пећинским сликама Ласко у Француској које датирају из око 17.000 година пре нове ере. Неолитски период донео је пољопривредне праксе, што је довело до успостављања сталних насеља и мегалитских структура попут камења Карнац у Бретањи.

Келтска племена и римска освајања

До првог миленијума пре нове ере, келтска племена као што су Гали, Британци и Иберци доминирала су западном Европом. Ова племена су основала софистицирана друштва са напредним металопрерађивачким и трговачким мрежама. Римско освајање Галије (данашња Француска и околни региони) почело је 58. пре нове ере под Јулијем Цезаром, што је довело до интеграције ових области у Римско царство. Римски период је донео урбанизацију, развој инфраструктуре и културну асимилацију, остављајући трајно наслеђе у виду путева, аквадукта и језика заснованих на латинском.

Средњи век

Франачка краљевства и Каролиншко царство

Пропадање Западног римског царства у 5. веку нове ере довело је до успона германских краљевстава, пре свега Франака. Под вођством краља Кловиса И, Франци су успоставили моћно краљевство у Галији. Династија Каролинга, посебно под Карлом Великим (768-814 н.е.), проширила је Франачко царство на већи део Западне и Централне Европе, промовишући оживљавање учења и културе познатог као Каролиншка ренесанса.

Феудализам и Свето римско царство

Фрагментација Каролиншког царства довела је до развоја феудализма, децентрализованог система управљања заснованог на власништву над земљом и вазализму. Свето римско царство, основано 962. не крунисањем Отона И, настојало је да оживи наслеђе Царства Карла Великог, иако је остало лабава конфедерација држава. Овај период је такође доживео успон утицајних манастирских центара и универзитета, доприносећи интелектуалном и културном развоју Западне Европе.

Ренесанса и рани нови период

Ренесанса и културни процват

Ренесанса, која је почела у Италији у 14. веку, проширила се на западну Европу до 15. века, изазивајући културни и интелектуални препород. Француска, ниске земље и Немачка постале су центри уметничких и научних иновација. Ликови попут Леонарда да Винчија, Микеланђела и Еразма дали су значајан допринос уметности, науци и хуманизму. Проналазак штампарске пресе Јоханеса Гутенберга средином 15. века револуционирао је ширење знања.

Реформација и верски сукоб

16. век је донео протестантску реформацију, коју је покренуо 95 теза Мартина Лутера 1517. Овај верски преокрет довео је до фрагментације западног хришћанства и значајних политичких и друштвених сукоба, укључујући Тридесетогодишњи рат (1618-1648). Вестфалским миром 1648. окончан је рат и успостављени принципи државног суверенитета и верске толеранције, преобликујући политички пејзаж западне Европе.

Доба просветитељства и револуција

Просветљење

Просветитељство 18. века било је период интелектуалног и филозофског раста, наглашавајући разум, индивидуална права и научна истраживања. Филозофи попут Волтера, Русоа и Канта утицали су на политичку мисао и допринели развоју модерних демократских принципа. Просветитељски идеали поставили су сцену за револуционарне покрете широм Европе.

Француска револуција и Наполеонова ера

Француска револуција (1789-1799) је дубоко трансформисала Западну Европу, збацивши монархију и успоставивши републику засновану на принципима слободе, једнакости и братства. Потоњи успон Наполеона Бонапарте довео је до Наполеонових ратова (1803-1815), који су преобликовали европске политичке границе и ширили револуционарне идеале широм континента. Бечки конгрес (1814-1815) покушао је да поврати стабилност и равнотежу снага у Европи након Наполеоновог пораза.

Индустријализација и модерна ера

Индустријска револуција

Касни 18. и 19. век је био сведок индустријске револуције, која је почела у Британији и проширила се широм Западне Европе. Овај период је донео значајан технолошки напредак, урбанизацију и економски раст, трансформишући западноевропска друштва из аграрних у индустријске економије. Железнице, фабрике и нове комуникационе методе попут телеграфа револуционисале су свакодневни живот и рад.

Светски ратови и њихове последице

20. век обележила су два разорна светска рата. Први светски рат (1914-1918) довео је до масовних губитака живота и политичких преокрета, што је довело до пропасти империја и прекрајања националних граница. Други светски рат (1939-1945) имао је још дубљи утицај, изазвавши широко распрострањена разарања и доводећи до поделе Немачке и успостављања хладноратовског поретка. У послератном периоду настала је Европска унија (ЕУ), чији је циљ био промовисање економске сарадње и спречавање будућих сукоба.

Савремени развој

европске интеграције

Другу половину 20. века и почетак 21. века карактерише све већа европска интеграција. Формирање Европске економске заједнице (ЕЕЗ) 1957. године, која је еволуирала у ЕУ, подстакло је економску сарадњу, политичку стабилност и стварање јединственог тржишта. Западноевропске земље су имале водећу улогу у овом процесу, промовишући политику јединства и колективне безбедности.

Модерн Цхалленгес

Западна Европа се данас суочава са бројним изазовима, укључујући економске диспаритете, питања миграција и пораст популистичких покрета. Регион наставља да се бори са импликацијама Брегзита, одрживости животне средине и утицајима глобализације. Упркос овим изазовима, Западна Европа остаје глобални лидер у културним, економским и политичким сферама.