Земље у северној Европи

Колико земаља у северној Европи

Као регион Европе, Северна Европа се састоји од 10 независних држава (Данска, Естонија, Финска, Исланд, Ирска, Летонија, Литванија, Норвешка, Шведска, Уједињено Краљевство) и 3 територије (Аландска острва, Фарска острва, Острво Ман). У наставку погледајте списак северноевропских земаља и зависности по броју становника. Такође, све их можете пронаћи по абецедном реду на овом крају ове странице.

1. Данска

Данска је сусед Шведске и граничи се поморски са Шведском на истоку. Данска такође укључује Фарска острва и Гренланд, оба са развијеном аутономијом. Административно, Данска је подељена на Северни Јутланд, Зеланд, Јужну Данску, Централни Јутланд и главни град.

Државна застава Данске
  • Главни град: Копенхаген
  • Површина: 43.090 км²
  • Језик: дански
  • Валута: данска круна

2. Естонија

Естонија, званично Република Естонија, је држава на Балтику која се граничи са Летонијом и Русијом.

Национална застава Естоније
  • Главни град: Талин
  • Површина: 45.230 км²
  • Језик: естонски
  • Валута: Естонија

3. Финска

Финска, званично Република Финска, је република у северној Европи. Финска има копнене границе са Норвешком, Шведском, Русијом и на јужној морској граници са Естонијом. Фински залив лежи између Финске и Естоније.

Национална застава Финске
  • Главни град: Хелсинки
  • Површина: 338.420 км²
  • Језици: фински и шведски
  • Валута: евро

4. Исланд

Исланд је република која обухвата истоимено острво и придружена мања острва. Исланд се налази у северном Атлантику између Гренланда и Фарских острва, јужно од Арктичког круга.

Национална застава Исланда
  • Главни град: Рејкјавик
  • Површина: 103.000 км²
  • Језик: исландски
  • Валута: исландска круна

5. Ирска

Ирска је држава у Европи која заузима око пет шестина острва Ирске, које је подељено 1921. Једину копнену границу дели са Северном Ирском, делом Велике Британије, на североисточном делу острва.

  • Главни град: Даблин
  • Површина: 70.280 км²
  • Језик: ирски и енглески
  • Валута: евро

6. Летонија

Летонија, званично Република Летонија, је република на Балтику у северној Европи, која се граничи са Балтичким морем на западу, Естонијом на северу, Русијом на истоку и Литванијом и Белорусијом на југу.

Национална застава Летоније
  • Главни град: Рига
  • Површина: 64.589 км²
  • Језик: летонски
  • Валута: евро

7. Литванија

Литванија, формално Република Литванија, је република на Балтику у северној Европи. Земља се граничи са Летонијом на северу, Белорусијом и Пољском на југу и руском ексклавом Калињинградом на југозападу. Дан државности земље је 16. фебруар.

Државна застава Литваније
  • Главни град: Вилниус
  • Површина: 65.300 км²
  • Језик: литвански
  • Валута: евро

8. Норвешка

Норвешка, формално Краљевина Норвешка, је уставна монархија у северној Европи, западно од Шведске на Скандинавском полуострву. Поред Шведске, Норвешка има копнену границу са Русијом и Финском у најсевернијим деловима.

Норвешка државна застава
  • Главни град: Осло
  • Површина: 323,780 км²
  • Језик: норвешки
  • Валута: норвешка круна

9. Шведска

Национална застава Шведске
  • Главни град: Стокхолм
  • Површина: 450.300 км²
  • Језик: шведски
  • Валута: шведска круна

10. Уједињено Краљевство

Уједињено Краљевство, формално Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, је суверена држава која се налази на северозападној обали европског континента.

Национална застава Уједињеног Краљевства
  • Главни град: Лондон
  • Површина: 243.610 км²
  • Енглески језик
  • Валута: британска фунта

Списак земаља северне Европе и њихових престоница

Као што је горе наведено, у северној Европи постоји десет независних држава. Међу њима, највећа држава је Уједињено Краљевство, а најмања Исланд. Потпуна листа северноевропских земаља са главним градовима  приказана је у табели испод, рангираних према последњем броју становника.

Ранг Независна држава Цуррент Популатион Главни град
1 Велика Британија 66,040,229 Лондон
2 Сведен 10,263,568 Стоцкхолм
3 Данска 5,811,413 Копенхаген
4 Финланд 5,518,752 Хелсинки
5 Норвешка 5,334,762 Осло
6 Ирска 4,857,000 Дублин
7 Литванија 2,791,133 Вилниус
8 Летонија 1,915,100 Рига
9 Естонија 1,324,820 Таллинн
10 Исланд 358,780 Реикјавик

Територије у северној Европи

Ранг Зависна територија Популација Територија оф
1 Исле оф Ман 83,314 УК
2 Фарска Острва 51,705 Данска
3 Аландска острва 29,489 Финланд

Мапа земаља у северној Европи

Мапа земаља у северној Европи

Кратка историја северне Европе

Рана историја и антика

Праисторијска и рана друштва

Северна Европа, која обухвата регионе попут Скандинавије, Британских острва и Балтика, има богато праисторијско наслеђе. Докази о раној људској активности датирају из доба палеолита, са значајним развојем током периода мезолита и неолита, пошто су заједнице прешле са начина живота ловаца-сакупљача у насељена пољопривредна друштва. Мегалитске структуре, као што је Стоунхенџ у Енглеској и гробне хумке у Данској, истичу рану културну софистицираност региона.

Римски утицај и германска племена

Утицај Римског царства проширио се на делове северне Европе, посебно на јужне области Британије и рубове границе Рајна-Дунав. Римско освајање Британије почело је 43. не, што је довело до успостављања римске власти и инфраструктуре која је трајала до раног 5. века. Истовремено, германска племена као што су Англи, Саси, Јути и Готи су мигрирала и населила се широм северне Европе, постављајући темеље за будуће националне државе.

Викиншко доба

Викинг Екпансион

Викиншко доба (око 793-1066. н.е.) означило је период значајне експанзије, истраживања и културног развоја у северној Европи. Пореклом из данашње Данске, Норвешке и Шведске, Викинзи су кренули широм Европе, успостављајући насеља и трговачке мреже чак у Северној Америци, Русији и Медитерану. Основали су важне трговачке центре попут Даблина у Ирској и Кијева у Украјини, доприносећи културној и економској размени широм Европе.

Друштвени и културни доприноси

Викинзи су оставили трајно наслеђе у северној Европи, утичући на језик, културу и политичке структуре. Нордијске саге, рунски натписи и карактеристични уметнички стилови су значајни културни доприноси из овог доба. Оснивање Данела у Енглеској и стварање државе Кијевске Русије илуструју политички утицај активности Викинга.

Средњевековни период

Хришћанство и формирање Царства

У средњем веку је дошло до постепене христијанизације северне Европе, почевши од 8. века и углавном завршене до 12. века. Мисионари, као што су Свети Патрик у Ирској и Свети Ансгар у Скандинавији, играли су кључну улогу у овом процесу. Ова ера је такође била сведок консолидације регионалне моћи у краљевства у настајању, као што су Данска, Шведска и Норвешка, заједно са развојем феудалних система.

Ханзеатска лига

Током касног средњег века, Ханза, моћан економски и одбрамбени савез трговачких цехова и трговачких градова, доминирао је трговином у регионима Балтичког и Северног мора. Основана у 12. веку, Лига је олакшала економски раст и урбани развој у градовима попут Либека, Хамбурга и Бергена, промовишући међурегионалну трговину и културну размену.

Рани модерни период

Реформација и верски сукоби

Реформација из 16. века дубоко је утицала на северну Европу, доводећи до значајних верских и политичких преокрета. 95 теза Мартина Лутера из 1517. године изазвало је протестантску реформацију, која је стекла значајну пажњу у Немачкој, Скандинавији и Енглеској. Потоњи верски сукоби, као што је Тридесетогодишњи рат (1618-1648), преобликовали су политички и верски пејзаж региона, што је довело до оснивања протестантских државних цркава.

Истраживање и колонијализам

Северноевропске нације су играле кључну улогу у Добу истраживања и каснијим колонијалним подухватима. Енглези, Холанђани и Шведски су основали колоније и трговачке станице широм Америке, Африке и Азије. Британско царство се, посебно, појавило као доминантна глобална сила до 18. века, утичући на светску трговину, политику и културу.

Индустријска револуција и модернизација

Индустријализација

Индустријска револуција, која је настала у Британији крајем 18. века, донела је невиђене економске и друштвене промене у северној Европи. Индустријализација се брзо ширила, трансформишући економије од система заснованих на аграру у индустријске електране. Иновације у технологији, транспорту и производњи подстакле су урбанизацију и друштвене промене, постављајући темеље за модерне економске структуре.

Политичке промене и национализам

19. век је обележен значајним политичким променама, уз све више покрета за национално уједињење и независност. Уједињење Немачке 1871. и независност Норвешке од Шведске 1905. представљају пример ових националистичких тежњи. Поред тога, демократски идеали и друштвене реформе су почели да пуштају корене, што је довело до постепеног ширења политичког учешћа и грађанских права.

20. век и савремени развој

Светски ратови и њихове последице

Два светска рата имала су дубок утицај на северну Европу. Први светски рат довео је до значајних политичких промена, укључујући распад империја и прекрајање националних граница. Други светски рат, посебно разарајући за регион, довео је до широког разарања, али је такође поставио терен за послератну обнову и економски опоравак. Маршалов план и успостављање држава благостања допринели су обнови северноевропских економија и друштава.

Европске интеграције и савремени изазови

У другој половини 20. века, Северна Европа је постала кључни играч у процесу европских интеграција. Земље попут Данске, Шведске и Финске придружиле су се Европској унији, подстичући економску сарадњу и политичку стабилност. Регион је такође био на челу социјалних и еколошких политика, промовишући одрживост и прогресивне друштвене моделе.

You may also like...