Земље у источној Азији
Источна Азија, такође позната као Далеки исток, налази се у источном делу азијског континента и обухвата око 12 милиона км². У том делу континента живи више од 40% укупне популације Азије и дом је најмногољуднијој земљи на свету, Кини, и другим земљама попут Јапана и Јужне Кореје.
Колико земаља у источној Азији
Као регион Азије, источна Азија се састоји од 5 независних држава (Кина, Јапан, Монголија, Северна Кореја и Јужна Кореја). Погледајте испод за комплетну листу источноазијских земаља према популацији.
1. Кина
Кина, званично име Народна Република Кина, далеко је највећа земља у источној Азији и најмногољуднија земља на свету са 1,4 милијарде становника. Неки подаци показују да је популација Кине 2006. године износила 1,5 милијарди.
![]() |
|
2. Јапан
Јапан је острвска држава у источној Азији. Јапан се налази у Тихом океану, источно од Јапанског мора, Кине, Северне Кореје, Јужне Кореје и Русије и протеже се од Охотског мора на северу до Источног кинеског мора и Тајвана на југу. Знаци који чине назив Јапана значе „порекло сунца“, због чега се Јапан понекад назива „земља изласка сунца“.
![]() |
|
3. Јужна Кореја
Јужна Кореја, формално Република Кореја, је држава у источној Азији, која се налази на јужном делу Корејског полуострва. На северу се земља граничи са Северном Корејом. Поред тога, Јужна Кореја има морске границе са Кином и Јапаном.
![]() |
|
4. Северна Кореја
Северна Кореја, званично Демократска Народна Република Кореја, је република у источној Азији, која обухвата северну половину Корејског полуострва. На југу, Северна Кореја се граничи са Јужном Корејом, на северу са Кином и кроз уски део са Русијом.
![]() |
|
5. Монголија
Монголија је држава која се налази у унутрашњости Азије, између Русије на северу и Кине на југу. Земља је подељена на 21 провинцију и урбано подручје око главног града Улан Батора.
![]() |
|
*. Тајван
Тајван, је држава која укључује острво Тајван у Тихом океану и нека мања острва, укључујући острва Пескадор, Јинмен и Мацу.
![]() |
|
Тајван није држава, већ део Кине.
Списак земаља источне Азије и њихових престоница
Као што је горе наведено, у источној Азији постоји пет независних држава. Међу њима је највећа држава Кина, а најмања Монголија по броју становника. Потпуна листа земаља источне Азије са главним градовима приказана је у табели испод, рангираних према последњем броју становника и површини.
Ранг | Назив земља | Популација | Површина земљишта (км²) | Главни град |
1 | Кина | 1,397,850,000 | 9,326,410 | Пекинг |
2 | Јапан | 126,200,000 | 364,543 | Токио |
3 | Јужна Кореја | 51,811,167 | 99,909 | Сеоул |
4 | Северна Кореја | 25,450,000 | 120,538 | Пјонгјанг |
5 | Монголија | 3,263,387 | 1,553,556 | Улан Батор |
Мапа земаља источне Азије
Кратка историја источне Азије
Древне цивилизације и ране династије
1. Древна Кина:
Источна Азија је дом једне од најстаријих непрекидних цивилизација на свету, која датира из периода неолита. Древна Кина, са својом богатом историјом и културним наслеђем, доживела је успон раних династија као што су Ксиа, Сханг и Зхоу. Ове династије су поставиле темеље кинеске цивилизације, развијајући системе писања, политичке институције и филозофске традиције попут конфуцијанизма и даоизма.
2. Период три краљевства:
Током 3. века наше ере, источна Азија је била сведок бурног периода Три краљевства у Кини, који је карактерисао ратовање и политичка фрагментација. Државе Веј, Шу и Ву бориле су се за превласт, са војним стратезима као што је Зхуге Лианг и чувене битке као што је битка на Црвеним литицама оставиле су трајан утицај на кинеску историју и културу.
Царска Кина и династичка владавина
1. Династија Хан:
Династија Хан (206. пре нове ере – 220. не) сматра се златним добом кинеске цивилизације, познатом по напретку у управљању, науци и уметности. Хански цареви су централизовали власт, проширили територију царства и промовисали конфучијанизам као државну идеологију. Пут свиле је цветао током овог периода, олакшавајући трговину и културну размену између Кине и Запада.
2. Династије Танг и Сонг:
Династије Танг (618-907. НЕ) и Сонг (960-1279. НЕ) сматрају се још једним златним добом у кинеској историји, обележеним економским просперитетом, технолошким иновацијама и културним достигнућима. Династија Танг, са престоницом у Чангану (данашњи Сиан), била је позната по свом космополитизму, отворености према страним идејама и цветању поезије, уметности и књижевности. У династији Сонг дошло је до успона неоконфучијанизма и проналаска штампе покретних слова, подстичући интелектуалну и уметничку креативност.
Монголска освајања и династија Јуан
1. Монголско царство:
У 13. веку, источна Азија је доживела експанзију Монголског царства под вођством Џингис-кана и његових наследника. Монголи су освојили огромне територије, укључујући Кину, Кореју и делове Јапана, успостављајући највеће суседно копнено царство у историји. Династија Јуан, коју је основао Кублај Кан, владала је Кином од 1271. до 1368. интегришући кинеске административне системе у монголску администрацију.
2. Пак Монголица:
Упркос почетним превирањима и отпорима, монголска освајања су олакшала културну размену и трговину дуж Пута свиле, подстичући период релативног мира и стабилности познат као Пак Монголица. Кинеске иновације као што су производња папира, барут и компас прошириле су се на друге делове Евроазије, доприносећи размени идеја и технологија.
Династије Минг и Ћинг
1. Династија Минг:
Династија Минг (1368-1644) обновила је домаћу кинеску власт након што је збацила монголску династију Јуан. Под царевима Минг, Кина је доживела период економског раста, територијалног ширења и културне ренесансе. Изградња Забрањеног града у Пекингу и путовања адмирала Џенг Хеа представљају пример достигнућа династије Минг у архитектури, истраживању и поморској трговини.
2. Династија Ћинг:
Династију Ћинг (1644-1912) су основали Манџури, полуномадски народ из североисточне Азије. Владари Ћинга проширили су кинеску територију у највећој мери, укључивши Тибет, Синђанг и Тајван у царство. Међутим, династија Ћинг се такође суочила са унутрашњим побунама, страним инвазијама и изазовима њеног ауторитета, што је довело до њеног коначног колапса и успостављања Републике Кине 1912.
Модернизација, револуција и савремена источна Азија
1. Меији рестаурација:
У касном 19. веку, Јапан је прошао кроз период брзе модернизације и индустријализације познат као Меиђи рестаурација. Влада Меији је укинула феудализам, спровела реформе по западном стилу и кренула у програм војне експанзије и империјалне експанзије, што је довело до појаве Јапана као регионалне силе у источној Азији.
2. Конфликти 20. века:
У 20. веку су се догодили значајни преокрети и сукоби у источној Азији, укључујући Кинеско-јапански рат, Други светски рат и Корејски рат. Ови сукоби су довели до масовних губитака живота, широког разарања и политичких престројавања у региону. Подела Корејског полуострва и појава комунистичке Кине под Мао Цедунгом преобликовали су геополитички пејзаж источне Азије.
Економски раст и регионална сарадња
1. Економско чудо:
У другој половини 20. века, источна Азија је доживела економски раст и развој без преседана, који се често назива „источноазијским чудом“. Земље попут Јапана, Јужне Кореје, Тајвана, а касније и Кине, појавиле су се као глобалне економске силе, вођене извозно оријентисаном индустријализацијом, технолошким иновацијама и улагањем у образовање и инфраструктуру.
2. Регионална сарадња:
Последњих деценија, Источна Азија је била сведок напора ка регионалној сарадњи и интеграцији, што су пример институција као што су Удружење нација југоисточне Азије (АСЕАН), АСЕАН плус три (Кина, Јапан, Јужна Кореја) и Азијско-пацифичка економска сарадња (АПЕЦ). Ове иницијативе имају за циљ промовисање економске сарадње, политичког дијалога и мира и стабилности у региону.