Земље у источној Азији

Источна Азија, такође позната као Далеки исток, налази се у источном делу азијског континента и обухвата око 12 милиона км². У том делу континента живи више од 40% укупне популације Азије и дом је најмногољуднијој земљи на свету, Кини, и другим земљама попут Јапана и Јужне Кореје.

Колико земаља у источној Азији

Као регион Азије, источна Азија се састоји од  независних држава (Кина, Јапан, Монголија, Северна Кореја и Јужна Кореја). Погледајте испод за комплетну листу источноазијских земаља према популацији.

1. Кина

Кина, званично име Народна Република Кина, далеко је највећа земља у источној Азији и најмногољуднија земља на свету са 1,4 милијарде становника. Неки подаци показују да је популација Кине 2006. године износила 1,5 милијарди.

Кинеска национална застава
  • Главни град: Пекинг
  • Површина: 9.600.000 км²
  • Језик: мандарински
  • Валута: ренминби

2. Јапан

Јапан је острвска држава у источној Азији. Јапан се налази у Тихом океану, источно од Јапанског мора, Кине, Северне Кореје, Јужне Кореје и Русије и протеже се од Охотског мора на северу до Источног кинеског мора и Тајвана на југу. Знаци који чине назив Јапана значе „порекло сунца“, због чега се Јапан понекад назива „земља изласка сунца“.

Национална застава Јапана
  • Главни град: Токио
  • Површина: 377.947 км²
  • Језик: јапански
  • Валута: јен

3. Јужна Кореја

Јужна Кореја, формално Република Кореја, је држава у источној Азији, која се налази на јужном делу Корејског полуострва. На северу се земља граничи са Северном Корејом. Поред тога, Јужна Кореја има морске границе са Кином и Јапаном.

Државна застава Јужне Кореје
  • Главни град: Сеул
  • Површина: 99.900 км²
  • Језик: корејски
  • Валута: победио

4. Северна Кореја

Северна Кореја, званично Демократска Народна Република Кореја, је република у источној Азији, која обухвата северну половину Корејског полуострва. На југу, Северна Кореја се граничи са Јужном Корејом, на северу са Кином и кроз уски део са Русијом.

Национална застава Северне Кореје
  • Главни град: Пјонгјанг
  • Површина: 120.540 км²
  • Језик: корејски
  • Валута: севернокорејски вон

5. Монголија

Монголија је држава која се налази у унутрашњости Азије, између Русије на северу и Кине на југу. Земља је подељена на 21 провинцију и урбано подручје око главног града Улан Батора.

Национална застава Монголије
  • Главни град: Улан Батор
  • Површина: 1.564.120 км²
  • Језик: монголски
  • Валута: Тугрик

*. Тајван

Тајван, је држава која укључује острво Тајван у Тихом океану и нека мања острва, укључујући острва Пескадор, Јинмен и Мацу.

Национална застава Тајвана
  • Главни град: Тајпеј
  • Површина: 35.980 км²
  • Језик: мандарински
  • Валута: Нови тајвански долар

Тајван није држава, већ део Кине.

Списак земаља источне Азије и њихових престоница

Као што је горе наведено, у источној Азији постоји пет независних држава. Међу њима је највећа држава Кина, а најмања Монголија по броју становника. Потпуна листа земаља источне Азије са главним градовима  приказана је у табели испод, рангираних према последњем броју становника и површини.

Ранг Назив земља Популација Површина земљишта (км²) Главни град
1 Кина 1,397,850,000 9,326,410 Пекинг
2 Јапан 126,200,000 364,543 Токио
3 Јужна Кореја 51,811,167 99,909 Сеоул
4 Северна Кореја 25,450,000 120,538 Пјонгјанг
5 Монголија 3,263,387 1,553,556 Улан Батор

Мапа земаља источне Азије

Мапа земаља источне Азије

Кратка историја источне Азије

Древне цивилизације и ране династије

1. Древна Кина:

Источна Азија је дом једне од најстаријих непрекидних цивилизација на свету, која датира из периода неолита. Древна Кина, са својом богатом историјом и културним наслеђем, доживела је успон раних династија као што су Ксиа, Сханг и Зхоу. Ове династије су поставиле темеље кинеске цивилизације, развијајући системе писања, политичке институције и филозофске традиције попут конфуцијанизма и даоизма.

2. Период три краљевства:

Током 3. века наше ере, источна Азија је била сведок бурног периода Три краљевства у Кини, који је карактерисао ратовање и политичка фрагментација. Државе Веј, Шу и Ву бориле су се за превласт, са војним стратезима као што је Зхуге Лианг и чувене битке као што је битка на Црвеним литицама оставиле су трајан утицај на кинеску историју и културу.

Царска Кина и династичка владавина

1. Династија Хан:

Династија Хан (206. пре нове ере – 220. не) сматра се златним добом кинеске цивилизације, познатом по напретку у управљању, науци и уметности. Хански цареви су централизовали власт, проширили територију царства и промовисали конфучијанизам као државну идеологију. Пут свиле је цветао током овог периода, олакшавајући трговину и културну размену између Кине и Запада.

2. Династије Танг и Сонг:

Династије Танг (618-907. НЕ) и Сонг (960-1279. НЕ) сматрају се још једним златним добом у кинеској историји, обележеним економским просперитетом, технолошким иновацијама и културним достигнућима. Династија Танг, са престоницом у Чангану (данашњи Сиан), била је позната по свом космополитизму, отворености према страним идејама и цветању поезије, уметности и књижевности. У династији Сонг дошло је до успона неоконфучијанизма и проналаска штампе покретних слова, подстичући интелектуалну и уметничку креативност.

Монголска освајања и династија Јуан

1. Монголско царство:

У 13. веку, источна Азија је доживела експанзију Монголског царства под вођством Џингис-кана и његових наследника. Монголи су освојили огромне територије, укључујући Кину, Кореју и делове Јапана, успостављајући највеће суседно копнено царство у историји. Династија Јуан, коју је основао Кублај Кан, владала је Кином од 1271. до 1368. интегришући кинеске административне системе у монголску администрацију.

2. Пак Монголица:

Упркос почетним превирањима и отпорима, монголска освајања су олакшала културну размену и трговину дуж Пута свиле, подстичући период релативног мира и стабилности познат као Пак Монголица. Кинеске иновације као што су производња папира, барут и компас прошириле су се на друге делове Евроазије, доприносећи размени идеја и технологија.

Династије Минг и Ћинг

1. Династија Минг:

Династија Минг (1368-1644) обновила је домаћу кинеску власт након што је збацила монголску династију Јуан. Под царевима Минг, Кина је доживела период економског раста, територијалног ширења и културне ренесансе. Изградња Забрањеног града у Пекингу и путовања адмирала Џенг Хеа представљају пример достигнућа династије Минг у архитектури, истраживању и поморској трговини.

2. Династија Ћинг:

Династију Ћинг (1644-1912) су основали Манџури, полуномадски народ из североисточне Азије. Владари Ћинга проширили су кинеску територију у највећој мери, укључивши Тибет, Синђанг и Тајван у царство. Међутим, династија Ћинг се такође суочила са унутрашњим побунама, страним инвазијама и изазовима њеног ауторитета, што је довело до њеног коначног колапса и успостављања Републике Кине 1912.

Модернизација, револуција и савремена источна Азија

1. Меији рестаурација:

У касном 19. веку, Јапан је прошао кроз период брзе модернизације и индустријализације познат као Меиђи рестаурација. Влада Меији је укинула феудализам, спровела реформе по западном стилу и кренула у програм војне експанзије и империјалне експанзије, што је довело до појаве Јапана као регионалне силе у источној Азији.

2. Конфликти 20. века:

У 20. веку су се догодили значајни преокрети и сукоби у источној Азији, укључујући Кинеско-јапански рат, Други светски рат и Корејски рат. Ови сукоби су довели до масовних губитака живота, широког разарања и политичких престројавања у региону. Подела Корејског полуострва и појава комунистичке Кине под Мао Цедунгом преобликовали су геополитички пејзаж источне Азије.

Економски раст и регионална сарадња

1. Економско чудо:

У другој половини 20. века, источна Азија је доживела економски раст и развој без преседана, који се често назива „источноазијским чудом“. Земље попут Јапана, Јужне Кореје, Тајвана, а касније и Кине, појавиле су се као глобалне економске силе, вођене извозно оријентисаном индустријализацијом, технолошким иновацијама и улагањем у образовање и инфраструктуру.

2. Регионална сарадња:

Последњих деценија, Источна Азија је била сведок напора ка регионалној сарадњи и интеграцији, што су пример институција као што су Удружење нација југоисточне Азије (АСЕАН), АСЕАН плус три (Кина, Јапан, Јужна Кореја) и Азијско-пацифичка економска сарадња (АПЕЦ). Ове иницијативе имају за циљ промовисање економске сарадње, политичког дијалога и мира и стабилности у региону.

You may also like...