Земље у централној Азији
Централна Азија, како јој име говори, налази се у центру азијског континента, између Каспијског мора, Кине, северног Ирана и јужног Сибира. Регион обухвата подручје земаља, као што су Казахстан, Киргистан, Узбекистан и друге.
Колико земаља у централној Азији
Као регион Азије, Централна Азија се састоји од 5 независних држава (Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан). Погледајте испод за комплетну листу земаља Централне Азије према становништву.
1. Казахстан
Казахстан, формално Република Казахстан, је држава у централној Азији са малим делом у источној Европи. Граничи се са Туркменистаном, Узбекистаном и Киргистаном на југу, Кином на истоку и Русијом на северу.
 |
|
2. Киргистан
Киргистан, званично Република Киргистан, је држава у централној Азији. Обална и брдовита земља граничи се са Казахстаном, Кином, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град је Бишкек.
 |
|
3. Таџикистан
Таџикистан, формално Република Таџикистан, је држава у централној Азији која се граничи са Авганистаном, Кином, Киргистаном и Узбекистаном.
 |
|
4. Туркменистан
Туркменистан је република у југозападној централној Азији. Протеже се од Каспијског мора на истоку до Авганистана и граничи се са Ираном на југу и Казахстаном и Узбекистаном на северу.
 |
|
5. Узбекистан
Узбекистан, формално Република Узбекистан, је обална држава у централној Азији која се граничи са Казахстаном, Туркменистаном, Киргистаном, Таџикистаном и Авганистаном.
 |
|
Списак земаља Централне Азије и њихових престоница
Као што је горе наведено, у средњој Азији постоји пет независних држава. Међу њима је највећа држава Узбекистан, а најмања Туркменистан по броју становника. Потпуна листа земаља Централне Азије са главним градовима приказана је у табели испод, рангирана према најновијој укупној популацији и површини.
| Ранг | Назив земља | Популација | Површина земљишта (км²) | Главни град |
| 1 | Узбекистан | 33,562,133 | 425,400 | Тасхкент |
| 2 | Казахстан | 18,497,064 | 2,699,700 | Астана |
| 3 | Таџикистан | 8,931,000 | 141,510 | Душанбе |
| 4 | Киргистан | 6,389,500 | 191,801 | Бисхкек |
| 5 | Туркменистан | 5,942,089 | 469.930 | Асхгабат |
Карта средњеазијских земаља
Кратка историја Централне Азије
Рана историја и античке цивилизације
Централна Азија, која се често назива „срце Евроазије“, миленијумима је била раскрсница цивилизација. Његова историја је дубоко испреплетена са кретањима народа, трговачким путевима и културном разменом.
1. Ране цивилизације:
Централна Азија је била сведок успона неколико древних цивилизација, укључујући цивилизацију Оксус (познату и као археолошки комплекс Бактрија-Маргијана) дуж реке Аму Дарја у данашњем Туркменистану и Узбекистану. Ова друштва су се бавила пољопривредом, обрадом метала и трговином, остављајући иза себе импресивна археолошка налазишта као што су Гонур Тепе и Тиља Тепе.
2. Номадска царства:
Отприлике 800. године пре нове ере, номадска племена попут Скита, Сармата и Сјонгнуа лутала су огромним степама Централне Азије. Били су то вешти коњаници и стрелци, који су се често сукобљавали са насељеним цивилизацијама на југу и истоку. Ксионгну је, посебно, представљао значајан изазов за кинеску династију Хан.
Исламска освајања и просперитет Пута свиле
1. Исламска освајања:
У 7. и 8. веку нове ере, ислам се проширио по Централној Азији путем арапских освајања. Регион је постао саставни део исламског света, са градовима попут Самарканда, Бухаре и Хиве који су цветали као центри трговине, учења и исламске културе. Саманидско царство, са центром у данашњем Узбекистану и Таџикистану, одиграло је кључну улогу у исламизацији региона.
2. Пут свиле:
Положај Централне Азије на раскрсници трговачких путева који повезују Источну Азију, Јужну Азију, Блиски исток и Европу довео је до њеног просперитета током процвата Пута свиле. Каравани који су превозили свилу, зачине, племените метале и другу робу су путовали регионом, подстичући културну размену и економски раст.
Монголско царство и Тимуридска ренесанса
1. Монголска освајања:
У 13. веку, Монголско царство, под вођством Џингис-кана и његових наследника, захватило је Централну Азију, доводећи већи део региона под своју власт. Огромно царство је олакшало трговину и комуникацију између Истока и Запада, али је такође донело уништење и преокрет.
2. Тимуридска ренесанса:
Усред последица монголских освајања, Централна Азија је доживела културну и уметничку ренесансу под Тимуридским царством, које је основао турско-монголски освајач Тимур (Тамерлан). Градови попут Самарканда и Херата постали су познати центри исламске архитектуре, књижевности и науке.
Колонијализам, совјетска власт и независност
1. Колонијални утицај:
Током 19. века, Централна Азија је дошла под утицај Руске империје, која је настојала да прошири своју територију и обезбеди приступ уносним трговачким путевима и природним ресурсима. Регион је био подељен на различите административне јединице, укључујући Кханате Кхива, Бухара и Коканд.
2. Совјетска владавина:
Након Руске револуције 1917. године, Централна Азија је укључена у Совјетски Савез као конститутивне републике, доживљавајући брзу индустријализацију, колективизацију пољопривреде и потискивање верских и културних пракси. Урбани центри су расли, образовни и здравствени системи су модернизовани, али је политичка неслагања била немилосрдно потиснута.
3. Независност:
Распадом Совјетског Савеза 1991. године, централноазијске републике — Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан — стекле су независност. Они су се суочили са изазовима изградње нације, транзиције ка тржишној економији и потврђивања свог идентитета на глобалној сцени усред геополитичког надметања између Русије, Кине и других регионалних сила.
Савремени изазови и могућности
1. Политичка стабилност:
Централна Азија наставља да се бори са питањима политичког ауторитаризма, корупције и етничких тензија, који представљају изазове за демократско управљање и друштвену стабилност.
2. Економски развој:
Иако је обдарена богатим природним ресурсима као што су нафта, гас и минерали, Централна Азија се суочава са задатком диверзификације својих економија, смањења зависности од рударских индустрија и подстицања инклузивног раста и развоја.
3. Геополитичка динамика:
Стратешка локација региона учинила га је жаришном тачком конкуренције између великих сила, укључујући Русију, Кину и Сједињене Државе, као и регионалних актера попут Ирана и Турске. Балансирање ових супротстављених интереса уз одржавање суверенитета и стабилности је кључни изазов за државе Централне Азије.
