Земље источне Африке
Колико нација у источној Африци
Смештена у источном делу Африке, источна Африка се састоји од 18 земаља. Ево абецедног списка свих земаља источне Африке: Бурунди, Комори, Џибути, Еритреја, Етиопија, Кенија, Мадагаскар, Малави, Маурицијус, Мозамбик, Руанда, Сејшели, Сомалија, Јужни Судан, Танзанија, Уганда, Замбија и Зимбабве. Међу њима, Мозамбик припада ПАЛОП-у (афричким земљама португалског говорног подручја).
1. Бурунди
Бурунди је држава у источној Африци која се граничи са Конгом-Киншасом, Руандом и Танзанијом.
 |
|
2. Комори
 |
|
3. Џибути
Џибути је држава у источној Африци на Рогу Африке и граничи се са Еритрејом на северу, Етиопијом на западу и северозападу и на југу са Сомалијом. Земља је трећа најмања на афричком копну и више од 750.000 људи живи у Џибутију.
 |
|
4. Еритреја
Еритреја је држава у источној Африци на Црвеном мору и граничи се са Џибутијем, Етиопијом и Суданом. Име Еритреја потиче од грчког назива за Црвено море Еритхра тхаласса.
 |
|
5. Етиопија
Етиопија се налази на Рогу Африке у североисточној Африци. Етиопија је трећа земља по броју становника у Африци.
 |
|
6. Мадагаскар
Мадагаскар, формално Република Мадагаскар, је држава која се налази на острву Мадагаскар у Индијском океану, источно од јужне Африке. Острво је на површини четврто по величини на свету.
 |
|
7. Малави
Малави, формално Република Малави, је држава у јужној Африци која се граничи са Мозамбиком на истоку, Танзанијом на истоку и северу и Замбијом на западу.
 |
|
8. Маурицијус
Маурицијус, формално Република Маурицијус, је острвска држава у Индијском океану. Налази се источно од Мадагаскара, око 1.800 км од афричке обале.
 |
|
9. Мозамбик
Мозамбик, формално Република Мозамбик, је република у југоисточној Африци. Држава се налази на Индијском океану и одвојена је од Мадагаскара на истоку Мозамбичким каналом.
 |
|
10. Кенија
Кенија, формално Република Кенија, је држава у источној Африци, на Индијском океану, која се граничи са Етиопијом, Сомалијом, Јужним Суданом, Танзанијом и Угандом.
 |
|
11. Руанда
Руанда, бивша Руанда, формално Република Руанда, је држава у централној Африци која се граничи са Бурундијем, Конго-Киншасом, Танзанијом и Угандом. То је најгушће насељена држава Африке.
 |
|
12. Сејшели
Сејшели, формално Република Сејшели, су држава у западном Индијском океану, на источној обали Африке, која се састоји од око 90 острва. Званични језици су француски, енглески и сејшелски креолски.
 |
|
13. Сомалија
Сомалија, формално Савезна Република Сомалија, је држава на Рогу Африке која се граничи са Џибутијем на северу, Етиопијом на западу и Кенијом на југозападу. На северу, земља има обалу према Аденском заливу, а на истоку и југу према Индијском океану.
 |
|
14. Танзанија
Танзанија, званично Уједињена Република Танзанија, је држава у источној Африци која се граничи са Кенијом и Угандом на северу, Руандом, Бурундијем и Конго-Киншасом на западу и Замбијом, Малавијем и Мозамбиком на југу. На истоку, земља има обалу до Индијског океана.
 |
|
15. Уганда
Уганда, формално Република Уганда, је држава без излаза на море у источној Африци. Земља се граничи са Конгом и Киншасом на западу, Јужним Суданом на северу, Кенијом на истоку, Танзанијом на југу и Руандом на југозападу. Граница са Кенијом и Танзанијом делом пролази кроз језеро Викторија.
 |
|
16. Замбија
Замбија, формално Република Замбија, је обална држава у јужној Африци, која се граничи са Анголом на западу, Конго-Киншасом и Танзанијом на северу, Малавијем на истоку и Мозамбиком, Намибијом, Боцваном и Зимбабвеом на југу.
 |
|
17. Зимбабве
Зимбабве, званично Република Зимбабве, бивша Јужна Родезија, је обална држава у јужној Африци која се граничи са Боцваном, Мозамбиком, Јужном Африком и Замбијом.
 |
|
Земље источне Африке према становништву и њиховим главним градовима
Као што је горе наведено, у источној Африци постоји осамнаест независних држава. Међу њима је највећа држава Етиопија, а најмања по броју становника Сејшели. Потпуна листа источноафричких земаља са главним градовима приказана је у табели испод, рангираних према последњем броју становника.
| # | Држава | Популација | Површина земљишта (км²) | Главни град |
| 1 | Етиопија | 98,665,000 | 1.000.000 | Адис Абеба |
| 2 | Танзанија | 55,890,747 | 885.800 | Дар ес Салаам; Додома |
| 3 | Кенија | 52,573,973 | 569,140 | Најроби |
| 4 | Уганда | 40,006,700 | 197,100 | Кампала |
| 5 | Мозамбик | 27,909,798 | 786,380 | Мапуто |
| 6 | Мадагасцар | 25,263,000 | 581,540 | Антананариво |
| 7 | Малави | 17,563,749 | 94,080 | Лилонгве |
| 8 | Замбија | 17,381,168 | 743,398 | Лусака |
| 9 | Сомалија | 15,442,905 | 627,337 | Могадисху |
| 10 | Зимбабве | 15,159,624 | 386,847 | Хараре |
| 11 | Јужни Судан | 12,778,250 | 644,329 | Јуба |
| 12 | Руанда | 12,374,397 | 24,668 | Кигали |
| 13 | Бурунди | 10,953,317 | 25,680 | Гитега |
| 14 | Еритреја | 3,497,117 | 101.000 | Асмара |
| 15 | Маурицијус | 1,265,577 | 2,030 | Порт Лоуис |
| 16 | Џибути | 1,078,373 | 23,180 | Џибути |
| 17 | Цоморос | 873,724 | 1,862 | Морони |
| 18 | Сејшели | 96,762 | 455 | Вицториа |
Карта источноафричких земаља
Кратка историја источне Африке
Рано људско становање
Источна Африка, која се често назива колевком човечанства, има богату историју која датира још од најранијих људских предака. Велика Рифт Валлеи, која се протеже кроз регион, дом је неких од најстаријих фосила хоминида, укључујући чувену „Луси“ (Аустралопитхецус афаренсис), откривену у Етиопији 1974. године и која датира око 3,2 милиона година уназад. Овај регион пружа кључне увиде у људску еволуцију и развој раних друштава.
Древне цивилизације
Историја организованих друштава у источној Африци датира хиљадама година уназад. Једна од најранијих цивилизација била је Краљевина Куш, која се налазила у данашњем Судану. Ова моћна држава се појавила око 2500. године пре нове ере и постала доминантна сила у региону, често се такмичећи са Древним Египтом. Кушити су за собом оставили значајна археолошка налазишта, укључујући пирамиде у Мероеу, што одражава њихову напредну културу и трговинске везе.
У Етиопији, краљевство Аксум је постало истакнуто око 1. века нове ере. Аксум је био велико трговачко царство, са престоницом у близини данашњег Аксума. Аксумити су били познати по својим монументалним обелисцима, усвајању хришћанства у 4. веку под краљем Езаном и њиховој улози у регионалним трговачким мрежама које повезују Африку, Блиски исток и Азију.
Обала Свахили
Од 7. века па надаље, свахили обала се појавила као значајан културни и економски регион. Протежући се дуж источне обале од Сомалије до Мозамбика, свахили обала је постала средиште трговине и културне размене. Свахили градови-државе, укључујући Килву, Момбасу и Занзибар, олакшали су трговину између Африке, Блиског истока, Индије и Кине. У овом периоду дошло је до мешања афричких, арапских, персијских и индијских утицаја, стварајући јединствену свахили културу коју карактерише посебан језик и архитектонски стил.
Европско истраживање и колонијална ера
Европско истраживање источне Африке почело је крајем 15. века доласком португалског морепловца Васка да Гаме на обалу 1498. Португалци су успоставили присуство дуж обале Свахили, контролишући кључне луке и ометајући постојеће трговинске мреже. Међутим, њихов утицај је ослабио до 17. века, уступајући место оманској арапској доминацији, посебно у Занзибару.
19. век је означио почетак значајне европске колонизације у источној Африци. Берлинска конференција 1884-1885 формализирала је поделу Африке, што је довело до оснивања европских колонија. Британија, Немачка, Италија и Белгија биле су примарне колонијалне силе у региону. Британија је контролисала Кенију и Уганду, Немачка је преузела Танзанију (тада Тангањику), Италија је колонизовала делове Сомалије и Еритреје, а Белгија је владала Руандом и Бурундијем.
Покрети отпора и независности
Колонијални период је обележен експлоатацијом, отпором и значајним друштвеним променама. Аутохтоно становништво суочило се са одузимањем земље, присилним радом и културним потискивањем. Међутим, почетком 20. века дошло је до пораста покрета за независност широм источне Африке. Лидери као што су Јомо Кениатта у Кенији, Јулиус Ниерере у Танзанији и Хаиле Селассие у Етиопији предводили су напоре за самоопредељење.
Етиопија, под царем Хаилеом Селасијем, одупирала се италијанској окупацији током Другог итало-етиопског рата (1935-1937) и успешно обновила свој суверенитет. Друге земље су следиле њихов пример након Другог светског рата, са широко распрострањеним националистичким покретима који су се залагали за независност. Танзанија је стекла независност 1961, Кенија 1963, Уганда 1962, а Сомалија 1960. Руанда и Бурунди су такође остварили независност од Белгије 1962. године.
Изазови након стицања независности
Период након стицања независности у источној Африци карактеришу и тријумфи и изазови. Нове независне државе суочиле су се са питањима као што су политичка нестабилност, економске потешкоће и друштвени сукоби. У Уганди је брутални режим Иди Амина (1971-1979) довео до раширених кршења људских права и економског пада. У Руанди су етничке тензије између Хута и Тутсија кулминирале ужасним геноцидом 1994. године, који је оставио неизбрисив траг на нацију.
Танзанија, под Јулиусом Ниеререом, водила је политику афричког социјализма познату као Ујамаа, наглашавајући самопоуздање и заједнички живот. Иако је постигао одређене успехе у образовању и здравственој заштити, економски модел се суочио са значајним изазовима и на крају се борио да обезбеди одржив раст.
Економски и друштвени развој
Упркос овим изазовима, источна Африка је постигла значајан напредак у различитим областима. Регион је доживео значајан економски раст, вођен секторима као што су пољопривреда, туризам и телекомуникације. Кенија је, на пример, постала лидер у мобилној технологији и иновацијама, а М-Песа је направио револуцију у мобилном банкарству.
Напори за унапређење инфраструктуре, здравствене заштите и образовања такође су уродили плодом. Земље попут Етиопије уложиле су много у инфраструктурне пројекте, укључујући Велику етиопску ренесансну брану, која има за циљ да подстакне производњу енергије и економски развој. Поред тога, иницијативе за промовисање регионалне интеграције, као што је Источноафричка заједница (ЕАЦ), настојале су да унапреде економску сарадњу и стабилност.
Савремени проблеми и будући изгледи
Данас се источна Африка суочава са низом савремених питања и могућности. Политичка нестабилност и сукоби остају изазови у неким областима, као што су Јужни Судан и делови Сомалије. Међутим, постоје и обећавајући развоји у управљању и демократским праксама. Мировни споразум Етиопије и Еритреје 2018. године означио је значајан корак ка регионалној стабилности.
Климатске промене представљају велику претњу источној Африци, утичући на пољопривреду, водне ресурсе и средства за живот. Рањивост региона на суше и друге екстремне временске прилике захтева хитну акцију за ублажавање и прилагођавање овим изазовима.
