Земље јужне Европе
Колико земаља у јужној Европи
Као регион Европе, Јужна Европа се састоји од 16 независних држава (Албанија, Андора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Света Столица, Италија, Малта, Црна Гора, Северна Македонија, Португал, Сан Марино, Србија, Словенија, Шпанија, Турска) и 1 територија (Гибралтар). У наставку погледајте списак јужноевропских земаља и зависности по броју становника. Такође, све их можете пронаћи по абецедном реду на овом крају ове странице.
1. Албанија
Албанија је република у јужној Европи на Балкану и граничи се са Црном Гором, Косовом, Македонијом и Грчком. Главни град Албаније је Тирана, а званични језик је албански.
 |
|
2. Андора
Андора је мала кнежевина у југозападној Европи на граници између Шпаније и Француске. Главни град је Андора ла Веља, а званични језик је каталонски.
 |
|
3. Босна и Херцеговина
Босна и Херцеговина је Савезна Република Јужна Европа на Балкану која се граничи са Хрватском, Србијом и Црном Гором. Земља има нешто више од 3,8 милиона становника, а насељавају је три конститутивне етничке групе: Бошњаци, Срби и Хрвати.
 |
|
4. Хрватска
Хрватска, формално Република Хрватска, је република у средњој/југоисточној Европи. Хрватска се граничи са Босном и Херцеговином и Србијом на истоку, Словенијом на северу, Мађарском на североистоку и Црном Гором на југу.
 |
|
5. Грчка
Грчка, формално Република Грчка, или Хеленска Република, је република у јужној Европи на Балкану. Грчка се граничи са Албанијом, Македонијом и Бугарском на северу и Турском на истоку.
 |
|
6. Италија
Италија, формално Република Италија, је јединствена парламентарна република у јужној Европи. Овде на страници земље налазе се вести, савети за линкове, најновије вести из амбасаде, информације о путовању из Министарства спољних послова, контакт информације наших агената, догађаји у земљи и могућност да контактирате Швеђане који живе у Италији.
 |
|
7. Малта
Малта, формално Република Малта, је острвска држава у централном Медитерану која се налази између Либије на југу и Италије на северу. Држава најближа западу је Тунис, а у правцу истока је Грчка са острвом Крит.
 |
|
8. Црна Гора
Црна Гора је република која се налази на Јадранском мору у јужној Европи, на Балкану. Црна Гора се граничи са Хрватском и Босном и Херцеговином на северу, Србијом и Косовом на истоку и Албанијом на југу. Главни град је Подгорица.
 |
|
9. Северна Македонија
Македонија, формално Република Македонија, била је република у јужној Европи, на Балкану, од распада комунизма у бившој Југославији.
 |
|
10. Португал
Португал је република на Иберијском полуострву у југозападној Европи.
 |
|
11. Сан Марино
Сан Марино, формално Република Сан Марино, је република која се налази на Апенинском полуострву у јужној Европи, потпуно затворена од Италије. Сан Марино је једна од микродржава Европе. Његови становници се зову санмаринијери.
 |
|
12. Србија
Србија, званично Република Србија, је држава на Балкану у јужној Европи.
 |
|
13. Словенија
Словенија, формално Република Словенија, је република у средњој Европи. Земља се граничи са Италијом, Аустријом, Мађарском и Хрватском.
 |
|
14. Шпанија
Шпанија, званично Краљевина Шпанија, је држава и држава чланица Европске уније која се налази у југозападној Европи на Иберијском полуострву.
 |
|
15. Турска
Турска, званично Република Турска, је евроазијска држава која се протеже преко Анадолског полуострва у југозападној Азији и Источне Тракије на Балканском полуострву у југоисточној Европи.
 |
|
16. Ватикан
Ватикан је независни микростат који се налази као енклава у главном граду Италије Риму. Овде на страни села налазе се вести, савети за линкове, најновије вести из амбасаде, путне информације из Министарства спољних послова, контакт информације наших агената, догађаји у земљи и могућност да контактирају Швеђане који живе у Ватикан.
 |
|
Списак земаља јужне Европе и њихових престоница
Као што је горе наведено, у јужној Европи постоје 3 независне земље. Међу њима је највећа држава Турска, а најмања Света столица. Потпуна листа јужноевропских земаља са главним градовима приказана је у табели испод, рангираних према последњем броју становника.
| Ранг | Независна држава | Цуррент Популатион | Главни град |
| 1 | Турска | 82,003,882 | Анкара |
| 2 | Италија | 60,375,749 | Рим |
| 3 | Спаин | 46,733,038 | Мадрид |
| 4 | Грчка | 10,741,165 | Атхенс |
| 5 | Португал | 10,276,617 | Лисабон |
| 6 | Србија | 7,001,444 | Београд |
| 7 | Хрватска | 4,130,304 | Загреб |
| 8 | Босна и Херцеговина | 3,301,000 | Сарајево |
| 9 | Албанија | 2,862,427 | Тирана |
| 10 | Словенија | 2,080,908 | Љубљана |
| 11 | Северна Македонија | 2,075,301 | Скопје |
| 12 | Црна Гора | 622,359 | Подгорица |
| 13 | Малта | 475,701 | Валета |
| 14 | Андора | 76,177 | Андора ла Веља |
| 15 | Сан-Марино | 33,422 | Сан-Марино |
| 16 | Света столица | 799 | Ватикан |
Територије у јужној Европи
| Зависна територија | Популација | Територија оф |
| Гибралтар | 33,701 | УК |
Мапа земаља јужне Европе
Абецедни списак земаља и зависности у Јужној Европи
Укратко, у Јужној Европи постоји укупно 17 независних држава и зависних територија. Погледајте следеће за комплетну листу јужноевропских земаља и зависности по абецедном реду:
- Албанија
- Андора
- Босна и Херцеговина
- Хрватска
- Гибралтар ( Велика Британија )
- Грчка
- Света столица
- Италија
- Малта
- Црна Гора
- Северна Македонија
- Португал
- Сан-Марино
- Србија
- Словенија
- Спаин
- Турска
Кратка историја јужне Европе
Древне цивилизације
Грчка
Јужна Европа, посебно Грчка, се често сматра колевком западне цивилизације. Минојска цивилизација на Криту (око 3000-1450 п.н.е.) и микенска цивилизација на копненој Грчкој (око 1600-1100 п.н.е.) поставиле су ране културне темеље. У класичном периоду (5.-4. век пре нове ере) дошло је до успона градова-држава попут Атине и Спарте, значајног по свом доприносу демократији, филозофији и уметности. Грчка култура и политички утицај драматично су се проширили под Александром Великим (356-323 пне), чија су освајања проширила хеленистичку културу широм Медитерана и Азије.
Рим
Паралелно са развојем Грчке, Рим се уздизао из малог града-државе основане у 8. веку пре нове ере. До 3. века пре нове ере, Рим је започео своју трансформацију у огромно царство. Римска република (509-27. п. н. е.), а касније Римско царство (27. пне.-476. н. е.) доминирали су јужном Европом и Медитераном вековима. Римско право, инжењерство и културна достигнућа дубоко су утицали на Европу и шири западни свет. Пак Романа (27. пне-180. н. е.) је означио период релативног мира и стабилности широм царства.
Средњи век
Византијско царство
Са падом Западног римског царства 476. не, Источно римско царство, или Византијско царство, са центром у Константинопољу (данашњи Истанбул), наставило је да напредује. Византијско царство је очувало римску и грчку традицију развијајући сопствену јединствену културу, која је значајно утицала на православно хришћанство и словенски свет. Значајни цареви попут Јустинијана И (527-565 н.е.) покушали су да поново освоје изгубљене западне територије и кодификовали су римско право у Цорпус Јурис Цивилис.
Исламска освајања
7. и 8. век донео је значајне промене у јужној Европи са успоном ислама. Омајадски калифат је брзо освојио већи део Иберијског полуострва, успоставивши Ал-Андалус. Овај период је доживео изузетан напредак у науци, култури и архитектури, при чему су градови попут Кордобе постали центри учења и културне размене.
Средњовековна краљевства и Реконкиста
Фрагментација Каролиншког царства у 9. веку довела је до формирања неколико средњовековних краљевстава у јужној Европи. На Иберијском полуострву, хришћанска реконкиста је озбиљно почела, са циљем да поврати територије од муслиманске власти. До касног 15. века, хришћанска краљевства Кастиља, Арагона и Португала завршила су Реконкисту, која је кулминирала падом Гранаде 1492. године.
Ренесанса и рани нови период
Италијанска ренесанса
Ренесанса, која је настала у Италији у 14. веку, била је период обновљеног интересовања за класичну антику, што је подстакло развој без преседана у уметности, науци и мисли. Градови попут Фиренце, Венеције и Рима постали су живахни културни центри. Ликови попут Леонарда да Винчија, Микеланђела и Галилеа Галилеја дали су трајни допринос разним областима, обликујући ток западне цивилизације.
Доба истраживања
15. и 16. век обележио је доба истраживања, које су покретале јужноевропске силе попут Португала и Шпаније. Пионири као што су Кристофер Колумбо и Васко да Гама проширили су европске хоризонте, што је довело до открића Новог света и морских путева ка Азији. Ово доба је значајно подстакло економије и глобални утицај ових нација, али и покренуло вековни колонијализам и његову пратећу експлоатацију.
Савремено доба
Просветитељство и револуције
Просветитељство 17. и 18. века, иако паневропско, имало је значајне утицаје у јужној Европи. Просветитељске идеје о разуму, индивидуалним правима и управљању утицале су на револуционарне покрете. Наполеонови ратови (1803-1815) преобликовали су политичке границе и изазвали националистичка осећања. Почетком 19. века био је грчки рат за независност (1821-1830) и покрети за уједињење у Италији (Ризоргименто) и Шпанији.
Индустријализација и политичке промене
Јужна Европа је доживела различите стопе индустријализације у 19. веку. Италија и Шпанија суочиле су се са значајним изазовима, са политичком нестабилношћу и економским диспаритетима који су ометали брзи индустријски раст. Ипак, у другом делу века дошло је до напретка, са новом инфраструктуром попут железнице и побољшаним пољопривредним праксама.
Превирања 20. века
20. век донео је дубоке промене и изазове. Први и Други светски рат имали су разорне последице по јужну Европу. Фашистички режими су се подигли у Италији под Мусолинијем и у Шпанији под Франком, што је довело до бруталних грађанских сукоба и репресије. У послератном периоду дошло је до опоравка и интеграције у шире европске оквире попут Европске уније.
Савремени развој
Другу половину 20. века и почетак 21. века карактерише економски развој, демократизација и интеграција у Европску унију. Јужна Европа, која обухвата земље попут Италије, Шпаније, Грчке и Португала, наставља да се бори са економским изазовима, политичким променама и утицајима глобализације и миграција. Без обзира на то, регион остаје витални део европске културне и историјске таписерије.
