Списак земаља у Европи (азбучни ред)
Као најгушће насељени континент на свету, Европа се налази на северној хемисфери света. Обухвата укупну површину од 10.498.000 км² и има популацију од 744,7 милиона становника. Руска Федерација је највећа држава у Европи са 17.075.400 км² и најмногољуднија држава са 143,5 милиона становника. Следећа је Немачка са 357.120 км² и популацијом од 81,89 милиона.
Региони у Европи
- Источна Европа
- западна Европа
- Северна Европа
- Јужна Европа
Географски, Европа се на северу граничи са Арктичким леденим океаном, на истоку са Уралским планинама, на југу са Каспијским и Црним морем и Кавкаским планинама (природне границе између Европе и Азије), и са Средоземним морем. Погледајте следећу мапу локација Европе.
Колико земаља у Европи
Од 2020. године, на европском континенту постоји 45 земаља. Постоји велика разноликост између величина сваке од њих и можемо пронаћи мали Ватикан (0,44 км²), Монако (0,44 км²), Сан Марино (61,2 км²), Лихтенштајн (160 км²) и Кнежевину Андору (468 км²).
Трансконтиненталне земље у Европи
Следећих пет земаља налази се и у Европи и у Азији. Пописани су по броју становника.
- Русија
- Казахстан
- Азербејџан
- Георгиа
- Турска
Острво Кипар је део Азије, али политички припада Европи. Мало острво су окупирале Турска и Уједињено Краљевство које тамо још увек имају војне базе. Део територије, југ, примљен је у Европску унију 2004. Грузија, Азербејџан и Јерменија, са географске тачке гледишта, су земље које припадају азијском континенту. Налазе се у региону Кавказа и сматрају се трансконтиненталним земљама. Азербејџан и Грузија граниче са Русијом (европски део), а прва је чланица Савета Европе од 25. јануара 2001.
Абецедни списак свих земаља у Европи
Укратко, у Европи постоји укупно 45 независних нација и 6 зависних територија. Погледајте следеће за комплетну листу европских земаља по абецедном реду:
# | Застава | Назив земља | Популација | Службени назив |
1 | ![]() |
Албанија | 2,877,808 | Република Албанија |
2 | ![]() |
Андора | 77,276 | Кнежевина Андора |
3 | ![]() |
Аустрија | 9,006,409 | Републике Аустрије |
4 | ![]() |
Белорусија | 9,449,334 | Република Белорусија |
5 | ![]() |
Белгија | 11,589,634 | Краљевина Белгија |
6 | ![]() |
Босна и Херцеговина | 3,280,830 | Босна и Херцеговина |
7 | ![]() |
Бугарска | 6,948,456 | Република Бугарска |
8 | ![]() |
Хрватска | 4,105,278 | Републике Хрватске |
9 | ![]() |
Чешка | 10,708,992 | Чешка |
10 | ![]() |
Данска | 5,792,213 | Краљевина Данска |
11 | ![]() |
Естонија | 1,326,546 | Републике Естоније |
12 | ![]() |
Финланд | 5,540,731 | Република Финска |
13 | ![]() |
Француска | 65,273,522 | Француска Република |
14 | ![]() |
Немачка | 83,783,953 | Федеративна Република Немачка |
15 | ![]() |
Грчка | 10,423,065 | Хеллениц Републиц |
16 | ![]() |
Света столица | 812 | Света столица |
17 | ![]() |
Мађарска | 9,660,362 | Мађарска |
18 | ![]() |
Исланд | 341,254 | Република Исланд |
19 | ![]() |
Ирска | 4,937,797 | Ирска |
20 | ![]() |
Италија | 60,461,837 | Република Италија |
21 | ![]() |
Летонија | 1,886,209 | Република Летонија |
22 | ![]() |
Лихтенштајн | 38,139 | Лихтенштајн |
23 | ![]() |
Литванија | 2,722,300 | Република Литванија |
24 | ![]() |
Луксембург | 625,989 | Велико војводство Луксембург |
25 | ![]() |
Малта | 441,554 | Република Малта |
26 | ![]() |
Молдавија | 4,033,974 | Република Молдавија |
27 | ![]() |
Монако | 39,253 | Кнежевина Монако |
28 | ![]() |
Црна Гора | 628,077 | Црна Гора |
29 | ![]() |
Низоземска | 17,134,883 | Краљевина Холандија |
30 | ![]() |
Северна Македонија | 2,022,558 | Република Северна Македонија |
31 | ![]() |
Норвешка | 5,421,252 | Краљевина Норвешка |
32 | ![]() |
Пољска | 37,846,622 | Република Пољска |
33 | ![]() |
Португал | 10,196,720 | Португалска Република |
34 | ![]() |
Румунија | 19,237,702 | Румунија |
35 | ![]() |
Русија | 145,934,473 | Руска Федерација |
36 | ![]() |
Сан-Марино | 33,942 | Република Сан Марино |
37 | ![]() |
Србија | 8,737,382 | Република Србија |
38 | ![]() |
Словакиа | 5,459,653 | Република Словачка |
39 | ![]() |
Словенија | 2,078,949 | Републике Словеније |
40 | ![]() |
Спаин | 46,754,789 | Краљевина Шпанија |
41 | ![]() |
Сведен | 10,099,276 | Краљевина Шведска |
42 | ![]() |
Швајцарска | 8,654,633 | Швајцарска конфедерација |
43 | ![]() |
Турска | 84,339,078 | Република Турска |
44 | ![]() |
Украјина | 43,733,773 | Украјина |
45 | ![]() |
Велика Британија | 67,886,022 | Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске |
Европска унија
Европска унија (ЕУ) је економски и политички блок чији је главни циљ одржавање мира на европском континенту кроз економске, социјалне и културне програме. Од свих европских земаља, 28 земаља учествује у Европској унији.
Мапа земаља у Европи
Кратка историја Европе
Древне цивилизације
Праисторијска Европа
Историја Европе почиње праисторијским људским активностима, о чему сведоче пећинске слике Ласко у Француској и Стоунхенџ у Енглеској. Неолитска револуција је довела до појаве пољопривреде и сталних насеља, што је довело до успона раних цивилизација.
Класична антика: Грчка и Рим
Стара Грчка, која је цветала од 8. до 4. века пре нове ере, поставила је темеље западне цивилизације кроз напредак у филозофији, политици и уметности. Градови-државе Атина и Спарта били су истакнути, а освајања Александра Великог су проширила хеленистичку културу широм Европе и Азије.
Римска република, основана 509. пре нове ере, еволуирала је у Римско царство до 27. пре нове ере. Огромно Римско царство ујединило је већи део Европе, доносећи путеве, аквадукте и латински језик. Пак Романа (27. пне-180. н. е.) је означио период релативног мира и стабилности. Пропадање Западног римског царства у 5. веку нове ере довело је до фрагментације Европе на мања краљевства.
Средњи век
Византијско царство и раносредњовековна краљевства
Византијско царство, наставак Источног римског царства, очувало је римске и грчке традиције док је утицало на источну Европу и Блиски исток. У западној Европи су се појавила германска краљевства попут Франака, са Карлом Великим (768-814 н.е.) који је успоставио Каролиншко царство и оживео титулу цара на Западу.
Феудализам и Свето римско царство
Колапс централизоване власти довео је до успона феудализма, система у коме су локални господари управљали својим земљама, али су војну службу дуговали краљу. Свето римско царство, основано 962. не, настојало је да оживи наслеђе Карла Великог, иако је остало фрагментисана конфедерација држава. Монаштво и католичка црква одиграли су кључну улогу у очувању знања и стабилизацији друштва током овог периода.
Ренесанса и реформација
Ренесанса
Ренесанса, која је почела у Италији у 14. веку и проширила се широм Европе, била је период обновљеног интересовања за класично учење и уметничке иновације. Донео је напредак у уметности, науци и мисли, при чему су личности попут Леонарда да Винчија, Микеланђела и Галилеа дале значајан допринос.
Реформација
Протестантска реформација из 16. века, коју је покренуо 95 теза Мартина Лутера 1517, довела је у питање ауторитет Католичке цркве и довела до верске фрагментације. Реформација и каснија католичка контрареформација преобликовале су верски пејзаж Европе, што је довело до сукоба попут Тридесетогодишњег рата (1618-1648) и успостављања протестантских и католичких држава.
Рани модерни период
Доба истраживања
Доба истраживања у 15. и 16. веку видело је европске силе као што су Шпанија, Португал, а касније Енглеска, Француска и Холандија прошириле своја царства широм Америке, Африке и Азије. Ово доба је Европи донело огромно богатство, али и покренуло векове колонизације и експлоатације.
Просветитељство и револуције
Просветитељство 17. и 18. века истицало је разум, индивидуална права и научно истраживање. Филозофи попут Волтера, Русоа и Канта утицали су на политичку мисао, постављајући терен за револуционарне покрете. Француска револуција (1789-1799) драматично је трансформисала Француску и инспирисала устанке широм Европе, што је довело до успона Наполеона Бонапарте и Наполеонових ратова (1803-1815).
19. век
Индустријска револуција
Индустријска револуција, која је почела у Британији крајем 18. века, проширила се широм Европе, трансформишући економије из аграрне у индустријску. Иновације у технологији и транспорту, као што су парна машина и железница, подстакле су урбанизацију и друштвене промене.
Национализам и формирање државе
19. век је обележен успоном национализма и формирањем модерних националних држава. Уједињење Италије и Немачке 1860-их и 1870-их променило је политичку карту Европе. Пропадање империја попут Отоманског и Аустроугарског царства довело је до појаве нових држава и појачаних националних тензија.
20. век и савремена ера
Светски ратови и њихове последице
У 20. веку доминирала су два светска рата. Први светски рат (1914-1918) довео је до значајних политичких преокрета, колапса империја и прекрајања националних граница. Други светски рат (1939-1945) донео је разарања без премца и Холокауст, праћен поделом Европе током Хладног рата. Источни блок, на челу са Совјетским Савезом, и Западни блок, предвођен Сједињеним Државама, представљали су идеолошке сукобе између комунизма и капитализма.
европске интеграције
У Европи после Другог светског рата уложени су напори да се промовише мир и сарадња, што је довело до успостављања Европске економске заједнице (ЕЕЗ) 1957. године и њене еволуције у Европску унију (ЕУ). ЕУ је имала за циљ да обезбеди економску сарадњу, политичку стабилност и спречи будуће сукобе.
Модерн Цхалленгес
21. век је донео нове изазове, укључујући економске кризе, питања миграција и пораст популизма. Референдум о Брегзиту 2016. године истакао је тензије унутар ЕУ. Европа се такође суочава са забринутошћу за животну средину и потребом за одрживим развојем. Упркос овим изазовима, Европа остаје глобални лидер у култури, технологији и политичкој мисли.