Земље западне Азије
Колико земаља у западној Азији
Као регион Азије, Западна Азија се састоји од 19 независних држава (Јерменија, Азербејџан, Бахреин, Кипар, Грузија, Иран, Ирак, Израел, Јордан, Кувајт, Либан, Оман, Палестина, Катар, Саудијска Арабија, Сирија, Турска, Уједињени Арапски Емирати и Јемен). Такође се зове Блиски исток, источна Азија има следећих 19 земаља:
1. Саудијска Арабија
Саудијска Арабија, формално Краљевина Саудијска Арабија, је краљевство које се налази на Арапском полуострву у југозападној Азији. Земља се граничи са Јорданом, Ираком, Кувајтом, Персијским заливом, Бахреином, Катаром, Уједињеним Арапским Емиратима, Оманом, Јеменом и Црвеним морем.
 |
|
2. Јерменија
Јерменија је република на јужном Кавказу у западној Азији. Јерменија је држава без излаза на море која се граничи са Грузијом, Турском, Азербејџаном и Ираном. Географски се често сматра да се Јерменија налази у Азији, али политичке и културне везе ове земље са Европом значе да је често укључена међу европске земље. Јерменски је службени језик земље и више од 3 милиона људи живи у Јерменији.
 |
|
3. Азербејџан
Азербејџан је република на југоисточном Кавказу која се географски налази углавном у Азији, али са малим појасом земље у Европи. УН сматрају Азербејџан западноазијском државом, али се политички сматра европском. У Азербејџану живи око 9,4 милиона људи.
 |
|
4. Бахреин
Бахреин је острвска држава која се налази у Персијском заливу са око 800.000 становника. Држава се састоји од 33 острва, а острво Бахреин је највеће. Главни град Манама налази се у Бахреину и земља има поморску границу са Катаром и Саудијском Арабијом.
 |
|
5. Кипар
Кипар је острвска држава у источном Медитерану, источно од Грчке, јужно од Турске, западно од Сирије и северно од Египта. Кипар је треће по величини острво на Медитерану и географски се рачуна као Азија, али политички углавном у Европи.
 |
|
6. Уједињени Арапски Емирати
Уједињени Арапски Емирати су држава која се налази на југоисточном крају Арапског полуострва у Персијском заливу, граничи се са Оманом на истоку и Саудијском Арабијом на југу, и дели поморску границу са Катаром и Ираном. У 2013. години укупан број становника Уједињених Арапских Емирата био је 9,2 милиона; 1,4 милиона Емирата и 7,8 милиона странаца.
 |
|
7. Грузија
Грузија је република на Кавказу, географски се земља налази у југозападној Азији и у малој мери у југоисточној Европи. Грузија се граничи са Русијом, Азербејџаном, Јерменијом и Турском. Главни град је Тбилиси.
 |
|
8. Јемен
Јемен, алтернативно Јемен, формално Република Јемен, је држава на јужном Арапском полуострву у југозападној Азији. Јемен значи Земља са десне стране и област је у јужној Арабији коју су древни грчки и римски географи звали Арабија Феликс.
 |
|
9. Ирак
Ирак, формално Република Ирак, је република на Блиском истоку у југозападној Азији. Земља се граничи са Саудијском Арабијом и Кувајтом на југу, Турском на северу, Сиријом на северозападу, Јорданом на западу и Ираном на истоку.
 |
|
10. Иран
Иран као разнолик Блиски исток, Блиски исток, Јужна Азија, Југозападна Азија и Западна Азија. Име Иран се користило у земљи током Сасанидске ере пре арапско-муслиманске инвазије око 650. године пре нове ере. и користи се на међународном нивоу од 1935. године.
 |
|
11. Израел
Израел, формално Држава Израел, је држава на Блиском истоку Азије. Држава Израел је проглашена 14. маја 1948. након необавезујуће одлуке УН-а поделом британског мандата Палестина између јеврејских и арапских територија.
 |
|
12. Јордан
Јордан, формално Хашимитска краљевина Јордан, је арапска држава на Блиском истоку. Главни град је Аман. Земља се граничи са Сиријом на северу, Ираком на истоку, Саудијском Арабијом на југоистоку и Израелом, као и са палестинском Западном обалом на западу.
 |
|
13. Кувајт
Кувајт, формално Држава Кувајт, је држава на Арапском полуострву у северозападном Персијском заливу која се граничи са Саудијском Арабијом и Ираком. Главни град је Мадинат ал-Куваит. Држава је постала независна држава 1961. године.
 |
|
14. Либан
Либан, формално Република Либан, је држава на Блиском истоку на источној обали Средоземног мора. Земља се граничи са Сиријом и Израелом.
 |
|
15. Оман
Оман, формално Султанат Оман, је држава која се налази у источном углу Арапског полуострва. Оман се граничи са Уједињеним Арапским Емиратима на северозападу, Саудијском Арабијом на западу и Јеменом на југозападу и има дугу обалу до Арапског мора на истоку и Оманског залива на североистоку.
 |
|
16. Палестина
 |
|
17. Катар
Катар формално Држава Катар је емират који се састоји од полуострва које се налази у Персијском заливу на североисточној обали Арапског полуострва. Земља се граничи са Саудијском Арабијом на југу и такође има поморску границу са Бахреином.
 |
|
18. Сирија
Сирија, формално Сиријска Арапска Република, или Сиријска Арапска Република, је држава на Блиском истоку. Главни град земље је Дамаск. Земља се граничи са Јорданом, Либаном, Ираком, Турском и Израелом.
 |
|
19. Турска
Турска, званично Република Турска, је евроазијска држава која се протеже преко Анадолског полуострва у југозападној Азији и Источне Тракије на Балканском полуострву у југоисточној Европи.
 |
|
Списак земаља западне Азије и њихових престоница
Као што је горе наведено, у западној Азији постоји деветнаест независних држава. Међу њима, највећа држава је Иран, а најмањи Кипар по броју становника. Потпуна листа земаља западне Азије са главним градовима приказана је у табели испод, рангираних према последњем броју становника и површини.
| Ранг | Назив земља | Популација | Површина земљишта (км²) | Главни град |
| 1 | Иран | 82,545,300 | 1,531,595 | Техеран |
| 2 | Турска | 82,003,882 | 769,632 | Анкара |
| 3 | Ирак | 39,127,900 | 437,367 | Багдад |
| 4 | Саудијска Арабија | 33,413,660 | 2,149,690 | Ријад |
| 5 | Јемен | 29,161,922 | 527,968 | Санаа |
| 6 | Сирија | 17,070,135 | 183,630 | Дамаск |
| 7 | Јордан | 10,440,900 | 88,802 | Амман |
| 8 | Азербејџан | 9,981,457 | 86,100 | Баку |
| 9 | Уједињени арапски Емирати | 9,770,529 | 83,600 | Абу Даби |
| 10 | Израел | 9,045,370 | 20,330 | Јерусалим |
| 11 | Либан | 6,855,713 | 10,230 | Бејрут |
| 12 | Палестине | 4,976,684 | 5,640 | НА |
| 13 | Оман | 4,632,788 | 309.500 | Мусцат |
| 14 | Куваит | 4,420,110 | 17,818 | Кувајт |
| 15 | Георгиа | 3,723,500 | 69,700 | Тбилиси |
| 16 | Јерменија | 2,962,100 | 28,342 | Иереван |
| 17 | Катар | 2,740,479 | 11,586 | Доха |
| 18 | Бахреин | 1,543,300 | 767 | Манама |
| 19 | Кипар | 864.200 | 9,241 | Ницосиа |
Кратка историја Западне Азије
Древне цивилизације и колевка цивилизације
1. Месопотамија: рађање цивилизације
Западна Азија, која се често назива „колевка цивилизације“, дом је неких од најранијих познатих цивилизација у људској историји. Месопотамија, смештена између река Тигра и Еуфрат у данашњем Ираку, била је родно место пољопривреде, писања и сложених урбаних друштава. Цивилизације као што су Сумер, Акад, Вавилон и Асирија су цветале у овом региону, остављајући за собом монументалну архитектуру, законске кодове (као што је Хамурабијев законик) и књижевна дела попут Епа о Гилгамешу.
2. Древна царства:
Западна Азија је доживела успон и пад бројних империја које су вршиле утицај далеко изван својих граница. Акадско царство, које је основао Саргон Велики у 24. веку пре нове ере, било је прво познато царство у историји. За њим је уследило Вавилонско царство, које је достигло свој врхунац под Хамурабијем у 18. веку пре нове ере. Асирско царство, познато по својој војној вештини и бруталним освајањима, доминирало је већим делом Блиског истока од 9. до 7. века пре нове ере.
Класични период и Персијско царство
1. Персијско царство:
У 6. веку пре нове ере, Ахеменидско царство, предвођено Киром Великим, појавило се у западној Азији. На свом врхунцу, Персијско царство се протезало од Египта до долине Инда, обухватајући различите народе и културе. Под Даријем Великим, царство је успоставило систем администрације и инфраструктуре, укључујући Краљевски пут, олакшавајући комуникацију и трговину широм своје огромне територије. Ахеменидско царство је пало под власт Александра Великог у 4. веку пре нове ере, чиме је започео хеленистички период.
2. Хеленистички утицај:
Након Александрових освајања, западна Азија је дошла под грчки утицај, пошто су Селеукидско царство, а касније и Птолемејско краљевство, владали деловима региона. Грчка култура, језик и архитектура оставили су трајан утицај, посебно у градовима попут Александрије у Египту и Антиохије у Сирији.
Успон ислама и исламско златно доба
1. Исламска освајања:
У 7. веку нове ере, Арапско полуострво је било сведок успона ислама под пророком Мухамедом. Исламски калифат се брзо проширио на западну Азију, поразивши Византијско и Сасанијско царство. Градови попут Дамаска, Багдада и Каира постали су центри исламске цивилизације, администрације и учења.
2. Златно доба ислама:
Западна Азија је доживела период културног, научног и уметничког процвата познатог као исламско златно доба (од 8. до 14. века нове ере). Научници и полиматичари дали су значајан допринос у областима као што су математика, астрономија, медицина и филозофија. Институције попут Куће мудрости у Багдаду имале су кључну улогу у очувању и преношењу знања из древних цивилизација у Европу.
Османско царство и колонијализам
1. Османско царство:
Од 14. до раног 20. века, већи део западне Азије био је део Отоманског царства. Са седиштем у данашњој Турској, Османлије су прошириле свој домен широм Блиског истока, северне Африке и југоисточне Европе. Истанбул (бивши Константинопољ) служио је као престоница овог огромног мултиетничког царства, које је трајало више од шест векова.
2. Колонијални утицај:
У 19. и почетком 20. века западна Азија је дошла под утицај европских колонијалних сила, укључујући Британију, Француску и Русију. Споразум Сајкс-Пико (1916) поделио је регион на сфере утицаја, обликујући његове модерне границе и политичку динамику. Западна Азија је постала бојно поље за империјална ривалства, што је довело до пропадања Отоманског царства и појаве модерних националних држава.
Савремени изазови и геополитичка динамика
1. Политичка нестабилност:
Западна Азија се суочава са бројним изазовима у модерној ери, укључујући политичку нестабилност, сукобе и секташке тензије. Ратови, револуције и интервенције опустошиле су земље попут Сирије, Ирака и Јемена, што је довело до хуманитарних криза и масовног расељавања.
2. Регионална динамика електричне енергије:
Регион карактерише сложена геополитичка динамика, са конкурентским интересима између регионалних сила (као што су Иран, Саудијска Арабија и Турска) и спољних актера (укључујући Сједињене Државе, Русију и Кину). Питања попут израелско-палестинског сукоба, иранског нуклеарног програма и пораста екстремистичких група попут ИСИС-а додатно су погоршала тензије.
