Списак земаља Африке (абецедним редом)

Као други највећи континент, Африка има површину од 30,3 милиона квадратних километара, што представља 20,4 одсто Земљине површине. Назив Африка потиче из римског доба. У римско доба, „Африка“ је била назив области Картагине у данашњем североисточном Тунису. Касније је Африка постала назив јужне обале Медитерана и од средњег века је назив афричког континента.

Региони у Африци

• Западна Африка
• Источна Африка
• Северна Африка
• Централна Африка
• Јужна Африка

Географски, Медитеран и Гибралтарски мореуз одвајају Африку од Европе на северу. Африка има копнену везу са Азијом на североистоку; Суецки канал се сматра разликом између два континента. Иначе, Африку окружују Атлантски океан на западу, Индијски океан на југоистоку и истоку и Црвено море на североистоку.

Највиша планина је Килиманџаро у Танзанији, 5895 метара надморске висине. Најдужа река је Нил, који има дужину од 6671 километар, а највеће језеро Викторија у источној Африци са површином од 68.800 квадратних километара.

Колико земаља у Африци

Африка се често дели на регионе Северне Африке, Западне Африке, Централне Африке, Јужне Африке и Источне Африке. Континент се састоји од 54 независне државе и 8 територија. Поред тога, 2 државе имају ограничено или недовољно међународно признање: Сомалиланд и Западна Сахара. Три државе су монархије, а остале су републике.

Највећа држава Африке је Алжир; најмање су Сејшели. Гамбија је најмања држава на афричком копну.

Карта афричких земаља

Окружена источним Индијским и западним Атлантским океаном, Африка на латинском значи „место где је сунце врело“. У наставку погледајте мапу Африке и све државне заставе.

Иако је већина земаља неразвијена, Африка је једна од најбољих туристичких дестинација на свету. Најбоље дестинације су Национални резерват Масаи Мара (Кенија), Викторијини водопади (Замбија), пирамиде у Гизи (Египат), Кејптаун (Јужна Африка) и Маракеш (Мароко).

Абецедни списак свих земаља у Африци

Од 2020. године, у Африци постоје укупно 54 земље. Међу свим афричким земљама, Нигерија је највећа по броју становника, а Сејшели су најмањи. Погледајте следеће за комплетну листу афричких земаља и зависности по абецедном реду:

#	Застава	Држава	Службени назив	Популација
1		Алжир	Народна Демократска Република Алжир	43,851,055
2		Ангола	Република Ангола	32,866,283
3		Бенин	Република Бенин	12,123,211
4		Боцвана	Република Боцвана	2,351,638
5		Буркина Фасо	Буркина Фасо	20,903,284
6		Бурунди	Република Бурунди	11,890,795
7		Камерун	Република Камерун	26,545,874
8		Цабо Верде	Република Кабо Верде (раније Зеленортска острва)	555,998
9		Централна Афричка Република	Централна Афричка Република	4,829,778
10		Чад	Република Чад	16,425,875
11		Цоморос	Унија Коморских острва	869,612
12		Обала Слоноваче	Република Обала Слоноваче	26,378,285
13		Демократска Република Конго	Демократска Република Конго	89,561,414
14		Џибути	Република Џибути	988,011
15		Египат	Арапска Република Египат	102,334,415
16		Екваторијална Гвинеја	Република Екваторијална Гвинеја	1,402,996
17		Еритреја	Држава Еритреја	3,546,432
18		Есватини	Краљевина Есватини (бивши Свазиленд)	1,163,491
19		Етиопија	Савезна Демократска Република Етиопија	114,963,599
20		Габон	Габонска република	2,225,745
21		Гамбија	Република Гамбија	2,416,679
22		Гана	Република Гана	31,072,951
23		Гвинеја	Република Гвинеја	13,132,806
24		Гвинеја Бисао	Република Гвинеја Бисао	1,968,012
25		Кенија	Република Кенија	53,771,307
26		Лесото	Краљевина Лесото	2,142,260
27		Либерија	Република Либерија	5,057,692
28		Либија	држава Либија	6,871,303
29		Мадагасцар	Република Мадагаскар	27,691,029
30		Малави	Република Малави	19,129,963
31		Мали	Република Мали	20,250,844
32		Мауританија	Исламска Република Мауританија	4,649,669
33		Маурицијус	Република Маурицијус	1,271,779
34		Мароко	Краљевина Мароко	36,910,571
35		Мозамбик	Република Мозамбик	31,255,446
36		Намибиа	Република Намибија	2,540,916
37		Нигер	Република Нигер	24,206,655
38		Нигериа	Савезна Република Нигерија	206,139,600
39		Република Конго	Република Конго	5,240,011
40		Руанда	Република Руанда	12,952,229
41		Сао Томе и Принципе	Демократска Република Сао Томе и Принципе	219,170
42		Сенегал	Република Сенегал	16,743,938
43		Сејшели	Република Сејшели	98,358
44		Сијера Леоне	Република Сијера Леоне	7,976,994
45		Сомалија	Савезна Република Сомалија	15,893,233
46		Јужна Африка	Јужноафричка Република	59,308,701
47		Јужни Судан	Република Јужни Судан	11,193,736
48		Судан	Република Судан	43,849,271
49		Танзанија	Уједињена Република Танзанија	59,734,229
50		Да иде	Тоголесе Републиц	8,278,735
51		Тунис	Република Тунис	11,818,630
52		Уганда	Република Уганда	45,741,018
53		Замбија	Република Замбија	18,383,966
54		Зимбабве	Република Зимбабве	14,862,935

Зависности у Африци

Поред 54 независне нације, у Африци постоје и две зависности.

1. Реунион ( Француска )
2. Света Јелена ( Велика Британија )

Кратка историја Африке

Древне цивилизације

Африка је колевка човечанства, са доказима о најранијим људским прецима пронађеним у Великој долини расцепа. Историја континента обележена је успоном великих древних цивилизација. Око 3300. године пре нове ере, Древни Египат се појавио дуж реке Нил, познат по својој монументалној архитектури, као што су пирамиде, и значајном доприносу писању, уметности и управљању. Краљевство Куш, јужно од Египта, такође је цветало, вршећи утицај на трговачке путеве и развијајући сопствену јединствену културу.

У западној Африци, култура Нок, која датира од око 1000. пре нове ере до 300. године нове ере, позната је по својим скулптурама од теракоте и раној технологији обраде гвожђа. Банту миграција, која је почела око 1000. пре нове ере, проширила је пољопривреду, језик и културу широм подсахарске Африке, значајно обликујући демографски и културни пејзаж континента.

Средњовековна афричка краљевства

Средњовековни период је доживео успон моћних и богатих краљевстава и империја широм Африке. У западној Африци, Царство Гане (око 300-1200. н.е.) било је утицајна трговачка држава, која се бавила златом и сољу. Наследило га је Мали царство (око 1235-1600 н.е.), које је достигло свој врхунац под Манса Мусом, познатим по свом огромном богатству и чувеном ходочашћу у Меку.

Уследило је царство Сонгхаи (око 1430-1591 н.е.), које је постало једно од највећих афричких империја у историји, са центром у Тимбуктуу, центру исламског учења и трговине. У источној Африци, Краљевина Аксум (око 100-940. н.е.) била је значајна трговачка нација, која је прешла на хришћанство у 4. веку и оставила за собом импресивна архитектонска достигнућа, укључујући високе стеле и чувену цркву Свете Марије од Сиона.

У јужној Африци, Велики Зимбабве (око 1100-1450. не) био је познат по својим импресивним каменим структурама и служио је као главни трговачки центар. Свахили градови-државе дуж источне афричке обале напредовали су кроз трговину са Блиским истоком, Индијом и Кином, мешајући афричку и арапску културу.

Европско истраживање и трговина робљем

Долазак европских истраживача у 15. век означио је почетак новог и често трагичног поглавља у афричкој историји. Португалски морепловци попут принца Хенрија Навигатора започели су истраживање афричке обале, тражећи морски пут до Азије. Ово доба довело је до успостављања трговачких станица и почетка трансатлантске трговине робљем.

Трговина робљем имала је разоран утицај на Африку, са милионима Африканаца који су насилно одведени у Америку између 16. и 19. века. У овом периоду дошло је до значајних друштвених и економских поремећаја, депопулације и распада традиционалних друштава. Европске силе, укључујући Британију, Француску, Португал и Холандију, основале су колоније дуж обале да би олакшале трговину робљем.

Цолониал Период

19. век је донео „борбу за Африку“, где су европске силе агресивно колонизовале континент. Берлинска конференција 1884-1885 формализовала је поделу Африке, што је довело до успостављања вештачких граница које су занемаривале етничке и културне границе. Колонијална владавина донела је инфраструктурни развој, али и експлоатацију, принудни рад и отпор.

Главне колонијалне силе укључивале су Британију, која је контролисала огромне територије у источној и јужној Африци, и Француску, која је држала велике делове западне и централне Африке. Белгијски краљ Леополд ИИ је злогласно искористио Слободну државу Конго, што је довело до широко распрострањених злочина. Немачка, Италија, Португал и Шпанија су такође основале колоније.

Борба за независност

Средином 20. века био је сведок таласа покрета за независност широм Африке. Гана, предвођена Квамеом Нкрумахом, постала је прва подсахарска афричка земља која је стекла независност 1957. Ова прекретница је инспирисала друге нације да траже слободу од колонијалне владавине. Значајни лидери, као што су Јомо Кениатта у Кенији, Јулиус Ниерере у Танзанији и Патрице Лумумба у Демократској Републици Конго, играли су кључну улогу у борби својих земаља за независност.

До 1960-их, већина афричких земаља је стекла независност. Међутим, наслеђе колонијализма оставило је дубоке ожиљке, укључујући произвољне границе, економску зависност и политичку нестабилност. Период након стицања независности доживио је бројне изазове, укључујући војне ударе, грађанске ратове и ауторитарне режиме.

Савремена Африка

Данас је Африка континент велике разноликости и потенцијала, али се и даље суочава са значајним изазовима. Економски развој увелико варира, при чему неке земље доживљавају брз раст, док друге остају заробљене у сиромаштву. Афричка унија, основана 2002. године, има за циљ да промовише економску интеграцију, мир и развој широм континента.

Африка је богата природним ресурсима, укључујући минерале, нафту и плодну земљу. Међутим, питања као што су корупција, неадекватна инфраструктура и политичка нестабилност често ометају одрживи развој. Напори за рјешавање ових изазова укључују иницијативе за побољшање управљања, образовања и здравствене заштите.

Друштвена и културна ренесанса

Упркос изазовима, Африка доживљава друштвену и културну ренесансу. Све је веће препознавање богатог културног наслеђа континента и доприноса глобалној цивилизацији. Успон афричке књижевности, музике, уметности и филма на глобалној сцени показује живахну креативност и разноликост континента.

Технолошки напредак, посебно у мобилној технологији, покреће иновације и економске могућности. Млада популација Африке се све више бави предузетништвом, технологијом и активизмом, обликујући будућност континента.