Списак земаља на Блиском истоку
Блиски исток је област дефинисана у западној Азији и северној Африци. Назив Блиски исток се појавио када су британски колонијални званичници 1800-их поделили Оријент на три административна подручја: Блиски исток (запад Индије), Блиски исток (западна Азија) и Далеки исток (источна Азија). У то време, Блиски исток је обухватао Авганистан, Пакистан и већи део Индије. Године 1932, британска војна канцеларија на Блиском истоку у Багдаду је премештена у Каиро и спојена са канцеларијом на Блиском истоку. Блиски исток је тада добио назив за западни Оријент.
Географски, Блиски исток држи преко две трећине светских познатих резерви нафте и једну трећину резерви природног гаса. Подручје је генерално суво и на многим мјестима недостатак воде представља кључни проблем. У већини блискоисточних друштава постоје велике разлике између богатих и сиромашних, а из многих земаља долази до велике емиграције. Огромне области региона су углавном ненасељене, али неки градови и области као што су Каиро (и цела долина Нила), Газа и Техеран имају неке од најгушћих концентрација становништва на свету.
Културолошки, Блиски исток је био дом неколико најстаријих културних заједница на Земљи, а овде су се појавиле три главне монотеистичке религије, јудаизам, хришћанство и ислам.
Политички гледано, већина земаља на Блиском истоку има монополске режиме, док неколико има стварну демократију (нпр. Израел) или плуралистичку управу која је у почетку (Јемен, Јордан, итд.). Локација неких од најважнијих свјетских пловних путева (Суецки канал, Ормуски мореуз), огромне резерве енергије и оснивање Државе Израел 1948. године учинили су је подручјем од централног политичког и економског значаја, а за већи део послератног периода, Блиски исток је био центар сукоба.
Колико земаља на Блиском истоку
Од 2020. године, на Блиском истоку постоји 16 земаља (наведено по броју становника).
| Ранг | Држава | Становништво 2020 |
| 1 | Египат | 101,995,710 |
| 2 | Турска | 84,181,320 |
| 3 | Иран | 83,805,676 |
| 4 | Ирак | 40,063,420 |
| 5 | Саудијска Арабија | 34,719,030 |
| 6 | Јемен | 29,710,289 |
| 7 | Сирија | 17,425,598 |
| 8 | Јордан | 10,185,479 |
| 9 | Уједињени арапски Емирати | 9,869,017 |
| 10 | Израел | 8,639,821 |
| 11 | Либан | 6,830,632 |
| 12 | Оман | 5,081,618 |
| 13 | Палестине | 4,816,514 |
| 14 | Куваит | 4,259,536 |
| 15 | Катар | 2,113,077 |
| 16 | Бахреин | 1,690,888 |
Карта земаља Блиског истока
Мапа локације Блиског истока
Абецедни списак свих земаља Блиског истока
Као што је горе поменуто, на Блиском истоку постоји укупно 16 независних нација. Погледајте следећу табелу за комплетну листу земаља Блиског истока по абецедном реду:
| # | Држава | Службени назив | Датум независности |
| 1 | Бахреин | Краљевина Бахреин | 16. децембра 1971. године |
| 2 | Кипар | Република Кипар | 1. октобра 1960. године |
| 3 | Египат | Арапска Република Египат | 1. јануара 1956. године |
| 4 | Иран | Исламска Република Иран | 1. априла 1979. године |
| 5 | Ирак | Република Ирак | 3. октобра 1932. године |
| 6 | Израел | држава Израел | 1948 |
| 7 | Јордан | Хашемитска краљевина Јордан | 25. маја 1946 |
| 8 | Куваит | Држава Кувајт | 25. фебруара 1961. године |
| 9 | Либан | Либанска Република | 22. новембра 1943 |
| 10 | Оман | Султанат Оман | 18. новембра 1650 |
| 11 | Катар | Држава Катар | 18. децембра 1971. године |
| 12 | Саудијска Арабија | Краљевство Саудијске Арабије | – |
| 13 | Сирија | Сиријска Арапска Република | 17. априла 1946 |
| 14 | Турска | Република Турска | – |
| 15 | Уједињени арапски Емирати | Уједињени арапски Емирати | 2. децембра 1971. године |
| 16 | Јемен | Република Јемен | 30. новембра 1967. године |
Кратка историја Блиског истока
Древне цивилизације
Блиски исток, који се често назива „колевка цивилизације“, има богату историју која датира хиљадама година уназад. Овај регион је био дом неких од најранијих и најутицајнијих цивилизација у људској историји. Сумерани, који су се појавили у Месопотамији (данашњи Ирак) око 3500. године пре нове ере, заслужни су за развој првог познатог система писања, клинописа. Пратили су их Акађани, Вавилонци и Асирци, од којих је сваки значајно допринео културном и технолошком напретку тог времена.
Успон империја
Персијско царство
У 6. веку пре нове ере, Персијско царство је постало истакнуто под вођством Кира Великог. Ахеменидско царство, као што је било познато, постало је једно од највећих царстава у историји, које се протеже од долине Инда до Балкана. Персијанци су познати по свом доприносу администрацији, архитектури и промоцији зороастризма.
Грчки и римски утицај
Освајања Александра Великог у 4. веку пре нове ере донела су грчку културу и утицај на Блиски исток. Након Александрове смрти, његово царство се распарчало, а Селеукидско царство је контролисало већи део Блиског истока. Касније је регион постао део Римског царства, са значајним градовима попут Антиохије и Александрије који су постали центри трговине и културе.
Рођење ислама
Седми век нове ере означио је прекретницу у историји Блиског истока успоном ислама. Пророк Мухамед, рођен у Меки 570. године нове ере, основао је ислам и ујединио Арапско полуострво под његовом заставом. Након његове смрти, Рашидунски калифат се брзо проширио, а за њим су уследили Омајадски и Абасидски калифати. Ови калифати су играли кључну улогу у ширењу исламске културе, науке и трговине широм Блиског истока, северне Африке и шире.
Средњевековни период
Селџучко и Османско царство
У 11. веку, Турци Селџуци су се појавили као доминантна сила на Блиском истоку. Они су бранили исламски свет од инвазија крсташа и подстицали ренесансу у исламској култури и учењу. До 15. века, Османско царство је постало истакнуто, на крају је заузело Константинопољ 1453. и окончало Византијско царство. Османлије су контролисале огромне територије на Блиском истоку, северној Африци и југоисточној Европи, одржавајући стабилно и просперитетно царство вековима.
Инвазије Монгола
У 13. веку су разорне монголске инвазије предвођене Џингис-каном и његовим наследницима. Ове инвазије су пореметиле друштвено и политичко ткиво Блиског истока, али су такође довеле до размене идеја и технологија између Истока и Запада.
Савремено доба
Пропадање Османског царства
До 19. века, Отоманско царство је почело да пропада због унутрашњих сукоба, економских изазова и спољних притисака европских сила. Укључивање империје у Први светски рат на страни Централних сила довело је до њеног коначног распада. Севрски споразум 1920. и Лозански уговор 1923. године резултирали су поделом османских територија и стварањем нових националних држава.
Колонијализам и независност
После Првог светског рата Блиски исток је био под утицајем европских колонијалних сила, пре свега Британије и Француске. Сикес-Пицот споразум из 1916. и Балфурова декларација из 1917. године имали су трајне утицаје на политички пејзаж региона. Међутим, средина 20. века била је сведок таласа покрета за независност. Земље као што су Египат, Ирак, Сирија и Либан стекле су независност, што је довело до успостављања модерних националних држава.
Савремени изазови
Арапско-израелски сукоб
Стварање државе Израел 1948. и потоњи арапско-израелски ратови били су централна питања у савременој историји Блиског истока. Сукоб је довео до бројних ратова, расељавања и сталних тензија између Израела и његових арапских суседа.
Успон нафтних економија
Откриће огромних резерви нафте почетком 20. века трансформисало је привреде неколико блискоисточних земаља, посебно у региону Залива. Саудијска Арабија, Иран, Ирак и друге земље постале су главни играчи на глобалном енергетском тржишту, што је довело до значајних економских и геополитичких померања.
Недавни догађаји
Крај 20. и почетак 21. века обележили су значајни догађаји као што су Иранска револуција 1979. године, Заливски ратови, побуне Арапског пролећа и текући сукоби у Сирији, Јемену и Ираку. Ови догађаји су обликовали савремени политички и друштвени пејзаж Блиског истока, представљајући изазове и прилике за будућност региона.
