Земље у источној Европи
Земље источне Европе су груписане према својим културно-историјским карактеристикама. С једне стране окупљају земље које су дошле под утицај православне цркве и имају словенски језик. Многима од њих, попут Србије, Црне Горе, Хрватске, доминирало је турско-османско царство. Зато налазимо велики број муслимана који су ту успостављени пре неколико векова.
С друге стране, региони попут Мађарске, Чешке и Словачке били су део Аустро-Угарске. Имају културу блиску западној, иако нису били под окупацијом Римског царства.
Колико земаља у источној Европи
Као регион Европе, источну Европу чини 10 независних држава (Белорусија, Бугарска, Чешка, Мађарска, Молдавија, Пољска, Румунија, Русија, Словачка, Украјина). У наставку погледајте списак источноевропских земаља и зависности по броју становника. Такође, све их можете пронаћи по абецедном реду на овом крају ове странице.
1. Белорусија
Белорусија, формално Република Белорусија, је држава у источној Европи. Земља је унутрашња држава и граничи се са Летонијом, Литванијом, Пољском, Русијом и Украјином.
 |
|
2. Бугарска
Бугарска је република у јужној Европи на североисточном Балкану, граничи се са Румунијом на северу, Србијом и Македонијом на западу и Грчком и Турском на југу и обалом Црног мора на истоку. Бугарска има око 7,2 милиона становника, а Софија је главни и највећи град.
 |
|
3. Чешка република
Чешка Република, формално Чешка, је централноевропска држава и чланица Европске уније.
 |
|
4. Мађарска
Мађарска је република у средњој Европи. Главни град Мађарске је Будимпешта. Земља се граничи са Аустријом, Словачком, Украјином, Румунијом, Србијом, Хрватском и Словенијом. Мађарска датира из деветог века и становништво говори угром мађарским језиком.
 |
|
5. Молдавија
Молдавија, званично Република Молдавија, је република у источној Европи која се граничи са Румунијом и Украјином. Земља има 3,5 милиона становника.
 |
|
6. Пољска
Пољска, формално Република Пољска, је република у средњој Европи. Пољска се граничи са Немачком на западу, Чешком и Словачком на југу, Украјином и Белорусијом на истоку и Литванијом и Русијом на северу.
 |
|
7. Румунија
Румунија је република у источној Европи. Земља се на северу граничи са Украјином, на истоку са Молдавијом и Црним морем, на југу са Бугарском, дуж реке Дунав, а на западу са Мађарском и Србијом.
 |
|
8. Русија
Русија, формално Руска Федерација, је савезна република која обухвата велике делове источне Европе и целе северне Азије.
 |
|
9. Словачка
Словачка је република у средњој Европи која се граничи са Пољском, Украјином, Мађарском, Аустријом и Чешком.
 |
|
10. Украјина
Украјина је држава у источној Европи. Граничи се са Румунијом, Молдавијом, Мађарском, Словачком, Пољском, Белорусијом и Русијом. На југу, земља има обалу окренуту према Црном мору.
 |
|
Списак земаља источне Европе и њихових престоница
Као што је горе наведено, у источној Европи постоје 3 независне земље. Међу њима, највећа држава је Русија, а најмања Молдавија. Потпуна листа источноевропских земаља са главним градовима приказана је у табели испод, рангираних према последњем броју становника.
| Ранг | Независна држава | Цуррент Популатион | Главни град |
| 1 | Русија | 146,793,744 | Москва |
| 2 | Украјина | 42,079,547 | Киев |
| 3 | Пољска | 38,413,000 | Варшава |
| 4 | Румунија | 19,523,621 | Букурешт |
| 5 | Чешка | 10,652,812 | Праг |
| 6 | Мађарска | 9,764,000 | Будимпешта |
| 7 | Белорусија | 9,465,300 | Минск |
| 8 | Бугарска | 7,000,039 | Софиа |
| 9 | Словакиа | 5,450,421 | Братислава |
| 10 | Молдавија | 3,547,539 | Кишињев |
Мапа земаља у источној Европи
Кратка историја источне Европе
Антички и раносредњовековни период
Ране цивилизације и племенска друштва
Источна Европа, која обухвата регионе као што су Балкан, балтичке државе и источнословенске земље, има разнолику и сложену историју. Рано становништво укључивало је Трачане, Илире и Дачане на Балкану и балтичка племена на северу. Скити и Сармати су лутали степама, док су словенска племена почела да се насељавају у региону око 5. века нове ере, формирајући темеље будућих држава.
Византијски утицај и словенска експанзија
Византијско царство је значајно утицало на Балкан, ширећи хришћанство, уметност и архитектуру. Источна православна црква играла је виталну улогу у обликовању културног и верског идентитета источне Европе. Словенска племена, укључујући претке модерних Руса, Украјинаца и Белоруса, проширила су се у Источну Европу, интегришући се са локалним становништвом и успостављајући рану политику.
Високи средњи век
Кијевска Русија и успон кнежевина
Формирање Кијевске Русије у 9. веку означило је значајан развој у источноевропској историји. Основана од Варјага, Кијевска Рус је постала моћна федерација словенских племена под вођством великог кнеза Кијева. Хришћанизацијом Кијевске Русије 988. године под кнезом Владимиром Великим, источно православље је постало доминантна религија.
Инвазија Монгола и Златна Хорда
У 13. веку, монголска инвазија је опустошила источну Европу, што је довело до потчињавања Кијевске Русије од стране Златне Хорде. Монголски јарам је дубоко утицао на регион, узрокујући политичку фрагментацију и економске потешкоће. Међутим, неке кнежевине, попут Москве, почеле су да расту на власти сарађујући са Монголима и постепено потврђујући независност.
Касни средњи век и рани нови период
Успон пољско-литванске заједнице
У 14. и 15. веку се појавила Комонвелт пољско-литвански, моћна држава настала кроз Кревску унију (1385) и Лублинску унију (1569). Комонвелт је постао једна од највећих и најмногољуднијих држава у Европи, коју карактерише јединствен систем „Златне слободе“, који је давао значајна политичка права племству.
Османска експанзија и Хабзбуршки утицај
Експанзија Османског царства на Балкан у 14. и 15. веку значајно је утицала на Источну Европу. Пад Цариграда 1453. означио је почетак османске доминације у југоисточној Европи, што је довело до вишевековног турског утицаја у региону. Истовремено, Хабзбурговци су проширили своју контролу на делове источне Европе, посебно на Мађарску и западни Балкан, доприносећи сложеном политичком пејзажу.
Модерни период
Поделе Пољске и успон Русије
Касни 18. век је био сведок подела Пољске (1772, 1793, 1795) од стране Русије, Пруске и Аустрије, што је довело до нестанка Пољско-литванске заједнице са мапе. У међувремену, Руско царство је проширило своју територију, постајући доминантна сила у источној Европи. Успон Руске империје под вођама попут Петра Великог и Катарине Велике донео је значајне напоре за модернизацију и територијално проширење.
Покрети за национализам и независност
19. век је обележен успоном национализма и покрета за независност широм источне Европе. Пропадање Османског царства и слабљење хабзбуршке контроле омогућили су настанак нових националних држава. Грчки рат за независност (1821-1830) инспирисао је друге балканске народе да траже независност. Револуције из 1848. такође су имале значајан утицај, подстичући националну свест и политичке промене.
Превирања 20. века
Први светски рат и Версајски уговор
Први светски рат и потоњи Версајски споразум (1919) драматично су преобликовали источну Европу. Распад империја довео је до стварања нових држава, укључујући Пољску, Чехословачку и Југославију. Међуратни период обележили су политичка нестабилност, економски изазови и успон ауторитарних режима.
Други светски рат и совјетска доминација
Други светски рат донео је разарања у источној Европи, са значајним биткама и зверствима у региону. Нацистичка окупација и Холокауст имали су дубок утицај на становништво источне Европе. После рата, Совјетски Савез је успоставио контролу над Источном Европом, што је довело до формирања комунистичких влада усклађених са Москвом. Гвоздена завеса је поделила Европу, створивши геополитичку и идеолошку поделу која је трајала до краја Хладног рата.
Савремени развој
Пад комунизма и демократске транзиције
У касном 20. веку дошло је до колапса комунистичких режима широм Источне Европе, почевши од покрета солидарности у Пољској и кулминиравши падом Берлинског зида 1989. Потоњи распад Совјетског Савеза 1991. омогућио је независност балтичких држава и друге источноевропске нације. Ове земље су кренуле на пут ка демократији, тржишној економији и интеграцији са западним институцијама.
Интеграције у Европску унију и савремени изазови
У 21. веку многе источноевропске земље приступиле су Европској унији и НАТО-у, тражећи стабилност, безбедност и економски раст. Међутим, регион се суочава са сталним изазовима, укључујући политичку корупцију, економске разлике и тензије са Русијом. Сукоби попут рата у Украјини наглашавају континуирану геополитичку нестабилност у источној Европи.
