Списак земаља у Јужној Америци
Колико земаља у Јужној Америци?
Од 2024. године у Јужној Америци постоји 12 земаља: Аргентина, Боливија, Бразил, Чиле, Колумбија, Еквадор, Гвајана, Парагвај, Перу, Суринам, Уругвај и Венецуела. Француска Гвајана је прекоморска територија Француске и није независна држава. На овом америчком потконтиненту где је преовлађујући језик шпански, португалски се говори само у Бразилу. Ова земља је најмногољуднија са око 210 милиона становника. Након Бразила следи Аргентина, са око 41 милион становника.
Са 12 нација, Јужна Америка има укупно 422,5 милиона становника, што чини 5,8% светске популације. Становнике Јужне Америке чине Индијанци, Белци и људи мешовите расе. Континент има копнену површину од 17.850.000 квадратних километара, што чини око 12% копнене површине света. Као што је горе поменуто, шпански је језик који се највише говори, а становници су првенствено хришћани.
Јужноамерички туризам постаје све насељенији. Најбоље дестинације су Амазонија (Еквадор), Мачу Пикчу (Перу), Водопад Анхел (Венецуела), Торес дел Паине (Чиле) и Салар де Ујуни (Боливија).
Абецедни списак земаља Јужне Америке
Од 2020. године, у Јужној Америци постоји укупно дванаест земаља. Погледајте следећу табелу за комплетну листу јужноамеричких земаља по абецедном реду:
| # | Застава | Држава | Службени назив | Датум независности | Популација |
| 1 |  |
Аргентина | Аргентинска република | 9. јула 1816. године | 45,195,785 |
| 2 |  |
Боливија | Вишенационална држава Боливија | 6. августа 1825 | 11,673,032 |
| 3 |  |
Бразил | Федеративна Република Бразил | 7. септембра 1822. године | 212,559,428 |
| 4 |  |
Чиле | Република Чиле | 12. фебруара 1818. године | 19,116,212 |
| 5 |  |
Колумбија | Република Колумбија | 20. јула 1810. године | 50,882,902 |
| 6 |  |
Еквадор | Република Еквадор | 24. маја 1822. године | 17,643,065 |
| 7 |  |
Гвајана | Република Гвајана | 26. маја 1966. године | 786,563 |
| 8 |  |
Парагвај | Република Парагвај | 15. маја 1811. године | 7,132,549 |
| 9 |  |
Перу | Република Перу | 28. јула 1821 | 32,971,865 |
| 10 |  |
Суринам | Република Суринам | 25. новембра 1975. године | 586,643 |
| 11 |  |
Уругвај | Источна Република Уругвај | 25. августа 1825 | 3,473,741 |
| 12 |  |
Венецуела | Боливарска Република Венецуела | 5. јула 1811. године | 28,435,951 |
Мапа локације Јужне Америке
Земље које се граниче са Атлантским и Тихим океаном
Јужна Америка се граничи са Атлантским океаном и Тихим океаном. Земље које се граниче са Атлантским океаном су: Бразил, Уругвај, Аргентина, Венецуела, Гвајана, Суринам и Француска Гвајана. А, земље које се граниче са Тихим океаном су: Чиле, Перу, Еквадор и Колумбија. Боливија и Парагвај су једине земље које не купа ниједан океан.
Државне чињенице и државне заставе
Ево кратких података и националних застава свих јужноамеричких земаља:
1. Аргентина
 |
|
2. Боливија
 |
|
3. Бразил
 |
|
4. Чиле
 |
|
5. Колумбија
 |
|
6. Еквадор
 |
|
7. Гвајана
 |
|
8. Парагвај
 |
|
9. Перу
 |
|
10. Суринам
 |
|
11. Уругвај
 |
|
12. Венецуела
 |
|
Кратка историја Јужне Америке
Преколумбијске цивилизације
Јужна Америка је била дом бројних напредних и разноликих цивилизација много пре доласка Европљана. Међу најзначајнијим је било Царство Инка, које је доминирало западним делом континента. Инке, познате по својим софистицираним системима путева, пољопривредним терасама и архитектонским чудима попут Мачу Пикчуа, владали су од раног 15. века до шпанског освајања. Друге значајне предколумбијске културе укључивале су Муиску у данашњој Колумбији, познату по својим златним радовима, и културу Тиахуанацо око језера Титикака.
Шпанска и португалска освајања
Почетком 16. века шпански истраживачи попут Франсиска Пизара и португалски истраживачи предвођени Педром Алваресом Кабралом започели су освајање Јужне Америке. Пизаро је славно збацио Царство Инка 1533. године, успоставивши шпанску контролу над већим делом западног дела континента. У међувремену, португалски утицај је успостављен у источном региону, посебно у Бразилу, након Кабраловог искрцавања 1500. Овај период је означио почетак опсежне европске колонизације, која је донела дубоке промене у демографији, економији и култури континента.
Цолониал Период
Током колонијалног периода, Јужна Америка је била подељена на шпанске и португалске територије. Шпанском Америком су управљали вицекраљеви Нова Гранада, Перу и Рио де ла Плата, док је Бразил остао уједињена португалска колонија. Колонијална економија се првенствено заснивала на рударству, посебно сребру у местима као што је Потоси, и пољопривреди. Увођење афричких робова обезбедило је радну снагу неопходну за ове индустрије. У овом периоду дошло је и до мешања аутохтоних, афричких и европских култура, што је довело до јединствене културне таписерије модерне Јужне Америке.
Покрети за независност
Касни 18. и почетак 19. века били су време револуционарног жара у Јужној Америци, инспирисано америчком и француском револуцијом. Лидери попут Симона Боливара и Хосеа де Сан Мартина предводили су покрете широм континента. Боливар, познат као „Ел Либертадор“, одиграо је кључну улогу у независности Венецуеле, Колумбије, Еквадора, Перуа и Боливије. Сан Мартин је био кључан у ослобађању Аргентине, Чилеа и Перуа. До средине 1820-их, већи део Јужне Америке стекао је независност од европских колонијалних сила, што је довело до формирања бројних суверених нација.
Борбе након стицања независности
Период након стицања независности у Јужној Америци обележила је значајна политичка нестабилност. Новоформиране нације су се бориле са питањима као што су територијални спорови, економска зависност и изазов изградње кохезивних националних идентитета. Чести сукоби, како унутрашњи тако и између суседних земаља, карактерише ово доба. Истакнути примери укључују Рат Тројног савеза (1864-1870) који укључује Парагвај против Бразила, Аргентине и Уругваја и Рат на Пацифику (1879-1884) између Чилеа, Боливије и Перуа.
Економски и друштвени развој
Крајем 19. и почетком 20. века Јужна Америка је прошла кроз значајне економске и друштвене трансформације. Економија оријентисана на извоз се проширила, са робом као што су кафа, гума, говедина и минерали који су покретали раст. Међутим, то је такође довело до економске зависности од глобалних тржишта. Друштвено, у том периоду дошло је до повећане имиграције из Европе, посебно у Аргентину и Бразил, што је допринело културној разноликости региона. Индустријализација је почела да пушта корене, посебно у земљама попут Аргентине и Бразила, постављајући темеље за будући економски развој.
Превирања и реформе 20. века
20. век у Јужној Америци био је период интензивних политичких и друштвених преокрета. Многе земље су искусиле периоде војне диктатуре, вођене хладноратовском динамиком и унутрашњим сукобима. Значајни примери укључују војне хунте у Бразилу (1964-1985), Аргентини (1976-1983) и Чилеу под Аугустом Пиночеом (1973-1990). Упркос репресији и кршењу људских права, ови периоди су такође подстакли покрете за демократију и друштвене реформе. У другом делу века дошло је до таласа демократизације, са земљама које су се вратиле на цивилну власт.
Савремена Јужна Америка
Последњих деценија, Јужна Америка је направила значајан напредак у економском развоју, друштвеном напретку и политичкој стабилности. Земље попут Бразила, Аргентине и Чилеа су се појавиле као регионалне силе са различитим економијама. Регион је такође видео напоре ка већој интеграцији, што су пример организације попут Мерцосур-а и Уније јужноамеричких нација (УНАСУР). Међутим, изазови остају, укључујући економску неједнакост, политичку корупцију и друштвене немире. Проблеми животне средине, посебно крчење шума у Амазонији, такође представљају значајну претњу будућности континента.
